UPRKOS ŽELJI: Pisac Janko Vujinović neće počivati u rodnom kraju
JANKO Vujinović, znameniti srpski pisac i profesor srpskog jezika i književnosti, autor više romana koji obogatili značajno našu književnost, biće sahranjen u sredu, na beogradskom groblju Lešću, gde opelo počinje u 12 časova.
Želja piščeva da bude sahranjen u rodnom kraju, Vukovom i njegovom zavičaju, nije ispunjena. Rođen u selu Bradiću, podno Iverka i Cera, nedaleko od reke Jadra, po kojoj čitav kraj nosi ime Gučeva i Drine, želeo je, kako je svedočio i autoru ovih redova, da bude sahranjen u porti crkve u rodnom selu ili na groblju za mirjame u okviru Manastira Tronoša, srednjevekovne zadužbine Nemanjića, gde je, pre tri godine, u organizaciji dopisništva „Novosti“ iz Loznice i šabačkog „Glasa Crkve“, a uz zdušnu pomoć i podršku grada Loznica, održan skup najeminentnijih naših pisaca i univerzitetskih profesora o njegovom delu, u godini kada je obeležavao jubilej – pola veka književnog rada u zemlji i inostranstvu.
Grad ga je nagradio i Plaketom, jednim od najvećih ovdašnjih uzdarja.Ove godine je bio saborski besednik na 87 Vukovom saboru, gde je, po mnogima, izgovorio jednu od najboljih beseda na toj našoj najstarijoj i najvećoj kulturnoj manifestaciji, utemeljenoj 1933. godine, kada je obnovljeno Vukovo ognjište, u dolini rečice Žeravije.
Vladika šabački Lavrentije dao je blagoslov da se ispuni piščeva želja. U crkvi u rodnom selu, rečeno je, porta je mala da bi mogao da bude u njoj sahranjen, a u Manastiru Tronoša da imaju groblje za civile, kako kažu, „ali tu se mogu da sahrane samo veliki priložnici“.Jankov bogat prilog u kulturi, u pisanoj reči, zavičaju i rodu, očigledno nije vrednovan...Zanimljivo je da među ljudima, koji su, na indirektan ili indirektan način, stavili branu za njegovo sahrnjivanje u zavičaju niko nije rođen u Jadru, a dalo im se da kažu „ne“ mrtvom jednom od najvećih Jadrana svih vremena.Slični krugovi su bili jako mrzovoljni i zbog kanonizacije, pre tri godine, Stefana Jovanovića, tronoškog postradalog od Turaka igumana i prvog učitelja Vuka Karadžića.
Na odnos onih koji nisu, i ranije, davali ni pet para za uspešne Jadrane govorio je i naš čuveni akademski vajar, Ostoja Gordanić Balkanski, koji je, o tome, u ćupove zakopao poruke na nekoliko mesta u Vukovom Tršiću.Aktuelna vlast u Loznici prekinula je tu praksu, poštuje i ceni svoje uspešne zemljake, ali se, opet, mimo volje lokalne vlasti, jave ljudi kojima se može da da „cene“ o nečemu zašto nisj ni dorasli, niti su za to, po bilo čemu, dostojni.
Ovdašnja javnost žustro komentariše ko je sve mogao da bude sahranjen u Tronoši i zašto za Janka mesta nije bilo.V.Mitrić