KUPCI SE „POGAĐAJU“, A NAJVIŠE VOLE GRATIS ROBU: Posao na buvljaku cvetao dok se nisu pojavili Kinezi
„NEKADA sam bio gospodin“, „zaradim tek da preživim“ su najčešći komentari prodavaca na jagodinskoj buvljoj pijaci, na kojoj mogu da se nađu polovna i nova garderoba, obuća, knjige, usisivači, slavine, auto delovi, šoljice, igračke, naočare, metle i razni alati. Prodavci, su uglavnom ljudi koji su ostali bez posla devedesetih godina prošlog veka, kažu da je posao cvetao dok se nisu pojavili Kinezi, koji na robu daju garanciju od dve godine, pa ljudi više ne žele da kupuju polovne stvari.
Foto: Z. Gligorijević
Prodajem polovne i nove električne stvari i vodovodni materijal koji nema u prodavnicama. Dešava se da kažu super, taj deo nigde nisam našao, a onda ga ne kupe. Čak i kada taj deo košta 100 dinara. Najviše vole da nešto dobiju gratis. Ovde nema zarade, jer držim dve tezge, koje plaćam po 1.440 dinara, prodaja je slaba, ali dolazim samo da bih našao mušterije za privatni posao – kaže Zoran Micković iz Voljavča, koji je na buvljaku 18 godina, od kada je ostao bez posla u „Moravi“.
I Sava Jelovac, koji isključivo prodaje „zastavine“ auto delove i „sitnariju“, kaže da Jagodinci kupuju sve što ne mogu da nađu u prodavnicima, cenjkaju se, ali mnogo puta nađu šta im treba, kažu „saću da se vratim“ i nikad se ne vrate. Iako je diplomirani inženjer mašinstva, koji je iz Beograda poslom u Jagodinu došao još 1992. godine, bio tehnički direktor „Jugoprevoza“, uzeo je socijalni program da bi vratio dugove, jer firma dugo nije isplaćivala platu, „silom prilika počeo je da se zabavlja na pijaci“. Nastavio je da prodaje i posle penzionisanja.
Stvari stare čitav vek
Najzanimljivije stvari ima Kalea, kako ga oslovljavaju svi Jagodinci. Među njima su i ispravan telefon iz 1920. godine, koga ceni 100 evra, bronzani avani, mlin za kafu star čitav vek, nemački inženjerski šlem od 50 evra, ispravnu rusku kameru „osmica“ za koju traži 30 evra...
Oliver Stefanović, koji 12 godina prodaje knjige, kaže da od zarade njegova porodica može da preživi, jer ima stalne mušterije. Kupci najviše traže ruske klasike i knjige o srpskoj istoriji.
Prodajem sve živo već 20 godina. Zaradim da preživim. Snabdevam se na pančevačkoj pijaci. Tamo ima svačega. Nikada neću da zaboravim kada je jedan čovek umetničku sliku platio 4.000 dinara iako mu je prodavačica tražila 2.000 dinara. Čuli smo da ju je kasnije prodao za 15.000 evra, jer je bila original – seća se Rade Pavlović.