ZA POLA VEKA ČAK 10.000 SLIKA: Boro Lekić iz Paraćina priprema izložbu povodom svog jubileja
KIČICU je u ruke prvi put uzeo sa devet godina, jer mu je i otac, kad god je imao vremena, radio isto, a prvu izložbu - u trećem razredu, u holu paraćinske OŠ "Radoje Domanović" - pamti, ali ne računa.
Boro Lekić u svom ateljeu / Foto Z. Rašić
Verovatno najproduktivniji slikar u Srbiji Boro Lekić (69) za svoj umetnički početak smatra samostalnu postavku u menzi paraćinske "Štofare", daleke 1971, otkad je - iako bez akademske titule - stvorio više od 10.000 slika, najviše ulja na platnu. I, nema zemlje u svetu koju nije ukrasilo njegovo delo, a najnovije platno je već završilo u - Tunisu.
- Planiram da dogodine obeležim pola veka rada, a postavkom na temu "Paraćin koji je imao dušu" želim sve da podsetim na to kako je grad nekad izgledao. Biće to veći formati, između 40 i 50 slika, a trećinu sam već uradio. Pritom, motivi su od 1959, kad sam se ovde doselio sa roditeljima, a arhitektura mi je u drugom planu. Privlačniji su mi atmosfera grada i okoline, odnosno ljudi i gužva - objašnjava Lekić čiji su roditelji iz Berana, a ovde su došli iz okoline Peći kada je imao osam godina, pa sebe smatra Paraćincem.
Tako je, pre desetak godina, nastala i "Panorama Paraćina" - slika velikog formata koja još krasi njegovu galeriju i namernicima je omiljena za fotografisanje. Jer, Boro na njoj ništa nije izostavio: ni Crepanu, Ciglanu i Staklaru, ni jezgro grada koje čine letnje bašte, Donji park, crkva, Muzička škola... To delo je, veli, stvarao čitav mesec, a ostale radi za najviše dva dana. I, na početku je želeo da se slikom približi fotografiji, a sada uglavnom stvara špahtlama, pa njegova dela imaju reljef...
- Ranije sam stvarao i do 300 slika godišnje, a onda je vid počeo da popušta. Inače, već četiri decenije slikam isključivo na platnu i tražim punu slobodu u radu. Pritom, ne volim ni da me zovu umetnikom, jer se danas svako time "kiti", a ja ostavljam vremenu da pokaže je li ono što sam radio vredelo, ili nije - zaključuje Lekić.
DIZAJNIRAO ŠTOFOVE
NAMERU da studira slikarstvo Bori je, dok je pohađao šesti razred, osujetio gubitak oca i starijeg brata u jednoj godini. Ipak, život je proveo uz slikanje, a penziju stekao kao - štofarski radnik. Jer, zbog loše materijalne situacije zaposlio se još kao maloletnik, ali su u fabrici brzo prepoznali njegov talenat, pa je ostatak radnog veka proveo kreirajući izgled štofova.