"PO NIŠKI" ZA OBOLELE MALIŠANE: Urbane suvenire grada porodica Petković poklanja "Banci dobročinstva"
PORODICA Petković iz Niša je čuveni lokalni žargon - oličen u izrekama poput: "Ja li ću se pa nerviram" ili "Ću se promajem" - pretočila u hit dekoracije privezaka za ključeve, šolja i čaše, a sav prihod od prodaje suvenira koji čuvaju gradski duh iz vremena legendarnog Stevana Sremca su namenili za lečenje mladih.
O svom trošku, ali u humanitarne svrhe, Nikola i Ivana Petković, sa dvanaestogodišnjim sinom Strahinjom i pet leta mlađom ćerkom Sarom, svakodnevno naprave više desetina privezaka, a sve što pretekne iz njihove porodične prodavnice suvenira u gradu - svake srede - doniraju ovdašnjoj "Banci dobročinstva" koju vodi Marina Adamović.
- Inspirisala nas je fejsbuk-grupa pod nazivom In Niš we don`t say, koja redovno objavljuje izraze specifične za niški kraj. U dogovoru sa administratorom, organizovali smo glasanje i ljudi su od oko 300 predloga izabrali one koje smo odlučili da ugraviramo u drvo. Tako nastaju sada već čuveni privesci, a onda smo odlučili da svemu dodamo i humanitarnu dimenziju - objašnjava Ivana Petković.
Kaže i to da suvenire koje odnesu u "Banku dobročinstva" zainteresovani mogu da plate slanjem jedne SMS poruke na broj 303, ili ubacivanjem 200 dinara u kutiju za dobrovoljne priloge.
- Počeli smo da pravimo i specijalne edicije privezaka, za "Meraklije" i sportiste Radničkog, jer je odziv veliki. pozivamo, zato, razna udruženja, da i njihovi članovi na ovaj način doniraju sredstva u humanitarne svrhe. Mi, inače, svake sedmice poklanjamo po 100 privezaka, što znači da će do kraja godine naš doprinos lečenju najmlađih u inostranstvu premašiti 200.000 dinara - procenjuje Ivana, zadovoljna zbog činjenice da je potražnja tolika, da mnogi priveske naručuju unapred, avansno, a onda najnoviji niški suveniri kreću na svoj put čak i širom sveta.
Jedan je, tako, saznajemo od Petkovića, nedavno završio i u - Africi!