DIPLOMAC GENERACIJE: Veliki uspeh Lozničanina Miroslava Maksimovića na fakultetu u Novom Sadu

Ovo visoko univerzitetsko priznanje potpisali su dekan fakulteta, profesor dr Nedeljko Tica i predsednica Izvršnog odbora pomenutog fonda, profesor dr Snežana Trivunović.

Maksić je fakultet završio pre roka, sa prosečnom ocenom 9,00. Sve godine školovanja bio je na budžetu kao sjajan student.

Upisao je i master studije na kojima je, na upisu, bio prvi na listi. U rodnoj Loznici je završio Osnovnu školu, a Poljoprivrednu školu, smer veterinaski tehničar u Bogatiću, u Mačvi.

Prve čestitke, u ime Poljoprivredne škole, stigle su od direktorke te ustanove, Milice Dražić, koja, u najkraćem glasi:

- Miroslave, ponosni smo što si bio naš đak, a tako su i obećavao!

Miroslav je, već, dobio posao u Novom Sadu, jer, kako kažu njegovi roditelji, dobri i pošteni ljudi, Smilja i Željko, "Bogu hvala, dobar glas daleko se, zaista, čuje"

- Ovo je velika sreća za našu porodicu, utoliko pre što znamo da od znanje, ne samo neće da boli glava, već nema ni napretka i progresa ni za pojedince ni za državu -kažu Miroslavljevi roditelji. Znanje je najvažnije. Jako greše roditelji kada govore pred svojom decom da ništa nema od škole. Takve treba, odmah, pitati a šta ima mlad čovek da se nada, ako nema škole, a ako potiče i časne porodice, koje, kao što se zna, nemaju ni kule ni gradove, ni kamione ni avione.

Vest o Miroslavljom uspehu prenela se iz Loznice, brzo u lepo gorštačko selo Gornju Borinu, podno Gučeva, odakle mu je poreklo otac, i u Radalj, pitomo i krasno selo podno Gučeva, nedaleko od Drine.

- Znao sam da bez rada nema uspeha - kaže Miroslav.

-To sam shvatio još kao osnovac. Učenje je potreba, stalna i neprestana. Bez učenja nema napretka. Nije dovoljno samo da se stekne formalno obrazovanje. To ne bi trebalo nikome da bude cilj. Drago mi je što se i drugi raduju mom uspehu - dodaje ovaj mladić.