VODA I DONOSI I ODNOSI: Šta o životu uz Zapadnu Moravu kažu poljoprivrednici, a šta komunalni inspektori i ekolozi
VIŠE od 10 miliona kalemova godišnje proizvodu trstenički kalemari iz Selišta i Velike Drenove, zvanično najbolji u Srbiji.
Foto S. Babović
Za "Novosti" govore da od reka žive, jer ona navodnjava njihovu zemlju. Zapadna Morava je na nekih 300 do 400 metara od 1,5 hektara plodnog zemljišta domaćinstva Kačarević.
- Za navodnjavanje koristimo sistem "kap po kap", direktno iz reke - kaže za "Novosti" poznati kalemar Ivica Kačarević iz Velike Drenove, koji proizvodi sadnice i lozne kaleme. - Od reke zavisi više od 300 proizvođača samo u našem selu. A, od te iste reke zna da bude i velikih problema. Bilo je godina da je zbog izlivanja dolazilo do ogromnih materijalnih šteta. Verujem da će bedem pri izgradnji Moravskog koridora umiriti reku.
Vađenje šljunka rizik od polava
Ugrožavanje vodnog okruženja takođe je problem: vrbe su nekada "zadržavale" obale, a trska - prečišćavala reke - napominje za "Novosti" Gordana Rodić, dodajući da je neophodno da se radi na ostvarivanju tzv. ekološkog statusa reka. - Prekomerna ekspolatacija šljunka i peska takođe utiče negativno: izaziva poremećaj rečnog toka, koji postaje rizičan za poplave.
Poljoprivrednici navode da voda mora da se poštuje. To kažu i stručnjaci koji se neposredno bave ekološkom problematikom u Trstenku. No, to poštovanje, neretko je samo deklarativno, pokazuju podaci do koje su došle "Novosti". U Komunalnoj inspekciji podvlače da su reke najviše ugrožene od ispuštanja neprečišćenih otpadnih fekalnih voda, otpadnih tehnoloških voda preko kanalizacije ili vodopropusnih septičkih jama.
- Celokupna količina sakupljenih otpadnih komunalnih voda, atmosferskih i industrijskih otpadnih voda se izgrađenom kanalizacionom mrežom i lokalnim vodotokovima evakuiše putem izliva u Zapadnu Moravu - odgovoreno je "Novostima" u Komunalnoj inspekciji Trstenika.
I deponije, a ima ih 18 neuređenih, uglavnom su u naseljima, pored reka, u priobalju. U Udruženju "Mladi na delu" napominju da usled zagađenja Zapadne Morave koja je treće kategorije dolazi i do smanjenja ribljeg fonda. Smatraju da će kolektorska postrojenja dobrim delom spasti dragoceni vodni resurs.
- Na deponijama završava i opasan otpad iz domaćinstva,industrije, pesticidi, otrovi, karton, a bacanje kabastog otpada, pa čak i pojava uginule stoke u vodi, pokazuju da ljudi nemaju svest o dalekosežnim posledicama - kažu u ovom udruženju.
Iskusna aktivistkinja u zaštiti životne sredine Gordana Rodić, predsednica Ekološkog pokreta "Moravski orašak" napominje i da u celoj zemlji mora da se izmeni način kojim se meri kvalitet voda, kao i da ne sme da se ispituje samo njen hemijski sastav.