NEKADAŠNJI SIMBOL TAČNOG VREMENA, DANAS MALO KASNI: Sat na katoličkoj crkvi u Vršcu ručno šteluju svaka tri meseca

Najveći značaj ovaj sat je imao u vreme starog Vršca, kada nisu sve kuće imale časovnike. Tada su se ljudi orijentisali isključivo na osnovu broja otkucaja malog i velikog crkvenog zvona, koji su se oglašavali na svakih 15 minuta.

Tačnije, veliko zvono je zvonilo samo kada je pun sat, a broj otkucaja je zavisio od toga koliko je sati. Jedino je u podne zvonjava trajala tri minuta.

-To je bio znak vinogradarima i ljudima koji su radili u polju da je vreme za pauzu i ručak – objašnjava župnik ove crkve Alen Palatinuš.

Do pre petnaestak godina, ovaj sat je morao svakodnevno ručno da se navija. Sada je on poluautomatizovan i digitalizovan, tako da sam podešava kazaljke čak i prilikom promene letnjeg i zimskog računanja vremena. I dalje se otkucaji čuju na svakih 15 minuta.

-Mašinerija starog sata, koji datira iz 1863. godine, kada je crkva izgrađena, više nije u funkciji. Jedino su kazaljke i poluge koje ih pokreću ostale iz tog perioda, pa zbog njihove istrošenosti sat sada povremeno kasni. Tačnije, na levom tornju kasni dva-tri minuta, a na desnom isto toliko žuri. Zato na svaka tri meseca moramo ručno da ih štelujemo – dodaje župnik.

Taj posao obavlja jedan njihov vernik. Po potrebi, on se penje u toranj, na visinu od oko 55 metara, i kroz vratanca koja se nalaze na satu, rukom podešava kazaljke sa spoljne strane.

A kada smo već kod podnevne zvonjave, treba istaći da sve katoličke crkve na svetu već duže od 500 godina tačno u podne zvone zbog Beograda i jednog događaja iz 1456. godine. Naime, tokom otomanske opsade našeg glavnog grada, papa Kalist III naredio je da se na taj način vernici širom planete svakodnevno pozivaju na molitvu za branioce Beograda od otomanske najezde. Kasnije se ta zvonjava pretvorila u proslavu hrišćanskog trijumfa. Papa nikada nije povukao tu naredbu, tako da i danas, čak i u Turskoj, zvona u podne zvone upravo iz tog razloga.