SRPSKO BLAGO RODILO BOGATO: Opština Ugljevik podelila besplatno pola miliona sadnica šljive

Tome je, bez sumnje, doprinela značajno lokalna vlast, koja je, ovdašnjim domaćinima, podelila besplatno oko pola miliona sadnica. Stari šljivici su zamenjeni novim, pa, sada, kako kaže načelnik ove opštine, sorte poput „čačanke“ pre rađaju pod Majevicom, nego u svojoj, matičnoj Šumadiji. Lokalna vlast, kako kaže, nije delila samo sadnice, već je organizovala mnoštvo naučnih skupova, „pa je nauka ušlja u ovdašnje voćnjake i rezultati zlata zlata nisu izostali“. Kroz razne sajamske organizacije, opština Ugljevik, napominje Perić, „afirmiše ovu prozvodnju, koja je u stalnoj i neprekidnoj uzlaznoj liniji“.

- Po dovitljivosti da naprave dobru rakiju od šljive, popularno nazvanu davno „mučenica“, ali i slatko, džem, pekmez, da valjano osuše šljivu, iskazivala su se, vazda, srpska domaćinstva.Još, ako u stalaže stave, pa pred goste iznesu dobar med, koji su donele pčele na ispašama u gotovo netaknutoj prirodi, onda su srpski domaćini ocenjivani najvišim ocenama -priča Perić.

- A, kako je tad bilo tako je i sada.Kuća koja zna da koristi šljivu, najčuvenije naše voće, na razne načine i da svaki od njih bude lep na svoj način i  koristan je kuća berićeta.Onda je, kod tih domaćina, sve na svom mestu i u njivi, u  bašti, i  u štalu, i u toru, i u oboru,  i u živinarniku, i u sušari.

Suva šljiva je, bez dileme, po rečima našeg sagovornika, „ne samo naš najstariji, već i dugo najprofitabilniji izvozni proizvod, koja je, vazda, ono što se danas zove brend, a ja bih rekao proizvod nad prozvodima u srpskim šljivicima,  o kojima su i pesme opevane, od  onih o ljubavi prema zavičaju, rodnoj grudi, svojim najmilijim, voljenoj osobi...“.

- Mi Srbi smo, vekovima, u šljivicima, onako lepim uređenim, doteranim kako našem rodu dolikuje. Svečani! Kad vidim, danas, naše šljivike u ugljevičkim selima, pa i ono što ovdašnji voćari iznesu na sajam,  jako sam ohrabren, jer to svedoči da nije odzvonilo k poljoprivredi.Srećan sam sam što u našem kraju nema neuređenog zemljišta, što su ljudi vredni, umešni i uporni da očuvaju svoja rodna ognjišta kao naši preci, koji su živeli u neuporedivo lošijim uslovima. Zato uređujemo neprestano naša sela i zato  se radujemo kad čujemo kad, iz duše, naši zemljoradnici zapevaju pesme, poput one popularne : „Nakriviću kapu, rodila mi njiva…“ - kaže Perić.