OD PASULJA I ŠTRUDLI, DO ZIMNICE I RUČNIH RADOVA: "Festival vojvođanskih festivala" na Salašu 137
JEDINSTVENA promocija, na kojoj se predstavilo više od 30 manifestacija, održana je na čenejskom salašu 137, pod nazivom "Festival vojvođanskih festivala", uz, naravno sve bezbednosne mere zaštite od širenja pandemije virusa korona i samim tim, sa znatno manje prisutnih posetilaca.
Foto V. N.
Organizatori su, naime, načinili sistem po kojem su znatiželjnici naizmenično posećivali štandove izlagača i vodili brigu o socijalnoj distanci i, po svemu sudeći, uspeli da održe veoma zanimljiv i sadržajan skup.
Predstavila su se udruženja žena iz nekoliko vojvođanskih mesta, predočile kako se peče paprika, priprema zimnica, štrudle i razne špecije su bile u ponudi na svakom koraku, jednako kao i veliki izbor slanine, šunke, kulena, domaćih kobasica... Ručni radovi i umeće majstora starih zanata bili su posebno izloženi. Foto V. N.
Uz sve to održana je i revija u kuvanju pasulja, povodom tradicionalne manifestacije "Bin fest - pasuljijada" na kojoj je varjače ukrstilo 20 majstora kulinarstva.
Cilj "Festivala vojvođanskih festivala" je da se organizatori veoma posećenih i značajnih manifestacija iz raznih mesta, predstave publici i prikažu bogatu ponudu - kaže Dragan Vukotić, jedan od organizatora. - Namera je da ukažemo na potencijale koji doprinose razvoju turizma i naših ruralnih delova i ujedno razmenimo iskustva.
SLIKARI
NA "Festivalu vojvođanskih festivala" održana je tradicionalna likovna kolonija u organizaciji slikarke Verice Čupić iz Bačkog Jarka.
- Učestvovalo je samo sedmoro naših umetnika iz različitih mesta upravo zbog epidemiološke situacije. Teme su bile u čast naših sela a želja da održimo dugu tradiciju okupljanja - kaže Čupićeva uz koju su pred publikom slikali Jovanka Bekvalac, Milan Vraneš, Nada Grbić, Dušan Kondić, Nikola Krunić i Neđeljko Šušnica.
U okviru manifestacije održana je tribina o ruralnom razvoju na temu "Snaga sela danas, značaj i uloga vojvođanskih seoskih manifestacija.
Brigu o razvoju sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija a rezultati su katastrofalni jer kod nas nestaje četvrtina sela - kaže Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela. - Bez seoskog stanovništva, nije moguće povećati broj stanovnika u našoj zemlji. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja a čak 73 odsto sela u Srbiji nema Dom kulture i biblioteku. U naseljima ima 50.000 praznih kuća a na 150.000 piše da u njima niko ne živi - izneo je zabrinjavajuće podatke Gulan.