SVA DECA SJAJNE PROFESORKE: Uručeno priznanje „Dobrinka Biba Mirković-ličnost Loznice za ponos“
LASKAVO priznanje „Dobrinka Biba Mirković-ličnost Loznice za ponos“ uručena je na završnoj svečanosti te svetkovine, u Etno selu „Sunčana reka“ u Banji Koviljači, profesorki mr Slobodanki Bobi Milanović, koja je predavala biologiju pune četiri decenije u uglednoj Gimnaziji „Vuk karadžić“ u Loznici, čiji su đaci doneli školi i gradu 34 prestižne nagrade na republičkim saveznim i međunarodnim takmičenjima, među kojima je 19 prvih, 10 drugih i 5 trećih mesta.
Foto Aleksandar Stojanović
Krunu njenog izuzetno uspešnog rada sa talentovanim gimnazijalcima, kako je rekla profesorka Jelena Mirković, direktorka Srednje škole „Sveti Sava „ u Loznici, koja je predsedavala žirijem, „ predstavljaju dve zlatne olimpijske medalje osvojene na Međunarodnoj bioolimpijadi u Sankt-Peterburgu, 1995. i 2002. godine“.Ova sjajna, vredna i odgovorna prosvetna radnica, kojanje magistrirala na biologiji pre skoro četiri decenije, znala je, kao retko ko drugi, naglasila je Mirkovićeva, da prenese bogato znanje i iskustvo, pa su njeni đaci, godinam i decenija, bili prvi ili u samom vrhu lista po rezultatima prijemnih ispita za studiranje medicine, stomatologije, farmacije, biologije na gotovo svim univerzitetima u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ.
Slobodanka Boba Milanović je davne 1981. godine ispunila uslove za zvanje pedagoškog savetnika, a magistarski rad odbranila 1983. godine. Referisala je na saveznim kongresima ekologa i biologa ( Sarajevo, 1984; Ohrid 1986; Budva 1986). Kao eminentni stručnjak u svom poslu, svoja iskustva iz nastave prezentovala je republičkim seminarima biologa (1985, 1986, 1987) i na 11. Međunarodnom sajmu učila i nastavnih sredstava u Beogradu 1986. godine. Lični ugled stečen samopregornim profesorskim radom i stručnim napredovanjem doneo je Bobi i priznanja republičkog značaja: čak dva mandata je bila član Komisije za biologiju Prosvetnog saveza Srbije, dobitnik je i Plakete Srpskog biološkog društva.
,,Boba je institucija'', kažu to generacije onih kojima je predavala. Znala je ona uvek da su mladi naraštaji svetlost na putu kolektivne budućnosti, i nesebično se davala da ta svetlost bude što blistavija. Ima li značajnijeg doprinosa jednom gradu i jednoj naciji? Smatramo da nema.
I Dobrinka Biba Mirković, čije ime nosi nagrada bila je njen, kako je profesorka Mirković rekla njena učenica, izuzetna ličnost u poslu, u druženju, u radu i omiljna u gradu.Priznanje i nagradu uručili su joj Ružica i Mirko, deca pokojne Bibe, a u ume porodice čestitke je uputio Zoran Mirković Mirkača, njihov otac, Bibin suprug na završnoj priredni kojoj su prisutvovali najviši predstavnici lokalne vlasti, ugledni kulturni poslenici i privrednici iz svoh krajeva Srbije.
-Velika je privilgija biti prosvetni radnik -rekla je profesorka Milanović, koja, inače, potiče iz drage Lozničanima učiteljske porodice. Svi moju đaci su moja deca, kojima se, i danas, radujem, a vidim i oni meni.Nikad nisam srela, za četiri decenije rada, nekoga koga bi mogla da nazovem loše dete.Sva moja deca su divna, uspešna i dobra, mnopa su postali veliki ljudi u svojim oblastima.Svakom njihovom uspehu, od srca, se radujem.Ostala sam u Loznici i za mene nema lepšeg i boljeg grada za život i rad, što sam i pokazala. V.Mitrić