ZNANJE JE MOĆ: Gradonačelnik Loznice o 87. Vukovovom Saboru u Tršiću
RETKE su manifestacije koje u sledu vremena dugom skoro devet decenija na tako autentičnom i znamenitom mestu okupljaju najintelektualniji sloj jednog doba, ali i ljude iz naroda, rekao je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, domaćin ovogodišnjeg 87. Vukovog sabora, čija je završna manifestacija održana u Tršiću, kraj Loznice, uz rečicu Žeraviju na čijem je pesku slavni Tršićanin i jedan od najznamenitijih Srba ispisao prva slova naše azbuke.
Foto: V. Mitrić
-Ovde, i sa ovog mesta, u Vukovim danima, pored državnika, šefova vlada, akademika i duhovnika, prestižnih reditelja i glumaca, oglašavali su se najpoznatiji pisci kao što su nobelovac Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Vasko Popa, Desanka Maksimović, Antonije Isaković, Branko Ćopić i još više, kako iz zemlje, tako i inostranstva –naglasio je Petrović. -Svi su, na Vukovoj platformi jezika, dajući mu naučni značaj, raširili mit o organizovanom znanju koje se u svakom društvu bori da se ne probudi tama.Vuk je znao da je znanje moć, ali je istovremeno smatrao da neznanje i nerad, na žalost, ne znače NEMOĆ. Naprotiv, govorio je da je „život kratak, ali da njegov trag ume dugo trajati“.
Sa ovog mesta, proručio je Petrović, „ prostire se smeli naum Vuka Karadžića o znanju“.
- Znanje je ponajpre u ljudima i jeziku, a potom u školama. Nauka je u knjigama i ličnom samostalnom radu na sticanju znanja iz knjiga, smatrao je naš reformator. – Magla se ne šali, kazivao je.Vuk je savršeno jasno odredio svoje mesto pripadnosti. Predstavljan kao seljačko dete, hajduk, pastir, pa čak i kao sakat čovek, imao je najbolje učitelje oko sebe i bio uvek u blizini najuticajnijih ljudi tog vremena. Njegov Rječnik je zato najznačajnija srpska knjiga u novijoj istoriji. Čita se modernistički i kao književno delo jer je to priča o samom narodu. Kao svaki veliki um i Vuk je znao da je pored jezika naša ovozemaljska nezavršenost briga koja nema kraja, da se mora stvarati društvo i država gde je nauka na dohvatu svakog čoveka, jer mudri ljudi „ne seju i ne žanju“ nego kopaju i rastresaju zemlju za njen dalji kulturni opstanak.
Puno je saborskih besednika, po Petrovićevim rečima, „ovde podsetilo na te vukovske vrline, a na rodu je, da ih valjano prouči i nastavi, da sa tih gledišta smelo kroči u budućnost“.
– Jer, ovo što imamo ovde sada, ovo sada traje nekoliko saborskih decenija.Pre dva veka, još za života Vukovog, Srbija se branila od neprijatelja. Danas bi Vuk tražio nešto sasvim drugo od nas: da se i staro i mlado prihvati svog posla, da se sretnemo sa svojom savešću i obrazom, da se na poziv svoje države i vlade uhvati korak i namiri propušteno. U ogledalu tih istina opstao je Vukov sabor u Jadru, našem zavičaju, kao najveća i najznačajnija kulturna tekovina u Srbiji. Opstao je i u Evropi, u UNESKO baštini zaštićenih nematerijalnih dobara. Evropi, sa kojom nas je upravo Vuk, među prvima zbližavao. Takav manifest naše kulturne politike je nadahnuće i inspiracija za stvaranje i veću reputaciju na svim poljima života.
U našoj Loznici, Vukovoj Loznici i Jadru, biće još puno takve energije. Zauzeti velikim poslovima sa investitorima, izgradnjom škola i obdaništa, ostale infrastrukture, stalnih mostova sa najuspešnijim privrednicima, stvaramo posle višedecenijskog potonuća, šire temelje gradske istorije, kazao je Petrović.
-Prilazimo stvaranju istorijskog arhiva Jadra, zatim Inovacionog centra za mlade, dakle, nove Velike škole, prema idejama i Dositeja i Vuka. Uzori, poput Naučno obrazovnog centra koji smo podigli pre tri godine, opet nas inspirišu, jer sami ne možemo doći na neka mesta.Vukov sabor u Tršiću je zato naš veliki praznik. Mesto gde, uprkos svakoj pošasti ili krizi, uvek rado dolazimo. Zato nam Vuk daje i vraća. Svuda prođi, a u Tršić dođi.