DOKAZ DA SRBI I RUSI VEKOVIMA SARAĐUJU: Okupili su se na svetom mestu da bi napravili dogovor (FOTO)
POSLE 640 godina od kako je knez Lazar u crkvi Ognjene Marije u Milivskoj klisuri napisao osmu povelju, kojom je deo oko reke Lab, crkvu Svetog Nikole i nekoliko sela i vodenica poklonio ruskim pravoslavnim sveštenicima, Rusi i Srbi su se okupili na tom svetom mestu da bi nastavili viševekovnu saradnju.
Foto: Z. Gligorijević
Originalna povelja nalazi se u ruskom manastiru Svetog pantelejmona na Svetoj Gori, a prepiska se čuva u SANU u Beogradu.
- Knez Lazar to nije poklonio političarima, već ruskoj Pravoslavnoj crkvi, a povelja je krstovolja, što znači da to niko poklonjeno ne može da oduzme – rekao je profesor moskovskih univerziteta Velibor Stević, koji je ponosan što je to prvi otkrio dok je izučavao istoriju kneza Lazara.
Na osnovu tih podataka, Slobodan Stojanović, Momčilo Vuksanović i Milosav Ivanović počeli da kopaju i pronašli temelje crkve, a potom su 1998. godine stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca vršili iskopavanja crkvenih temelja. Pronašli su i deo temelja konaka.
JEDINSTVENOST
Predsednik opštine Despotovac Nikola Nikolić rekao je da je Miliva malo selo, da je crkva Ognjene Marije mala, ali da ima veliku duhovnu i istorijsku važnost.
- Ovo mesto je simbol dobrih odnosa između Srbije i Rusije. Gornja Resava ima dosta prirodnih lepota, ali Milivska klisura je jedinstvena. Zato ćemo se sredstava iz budžeta, ali i nadležnih ministarstava, truditi da završimo arhološka istraživanja i konak.
- To znači da je tu bio manji manastir. Nađena je i keramika. Pre tri godine izvršena je konzervacija temelja konaka, a za izgradnju je potrebno oko 2 miliona dinara – rekao je predsednik Crkvenog odbora Slobodan Stojanović.
Prvom savetniku Ambasade Ruske Federacije u Srbiji Aleksandru Konanihinu bilo je veoma drago što su obezbedili finasijsku podršku, jer je crkva, čije je temelje video pre 12 godina, završena. Ona je veoma vredna, jer je malo objekata koji imaju dokument koji potvrđuje njen istorijski značaj.
- Veze, koje između naših naroda traju vekovima, temelj su buduće saradnje. Milivsku klisuru treba dodati na turističku mapu Srbije, da bi što više ljudi i dece saznalo istoriju naša dva naroda – ocenio je Konanihin.