STIPENDIJA, ŠTA JE TO? "Grad privrednih čuda" Gornji Milanovac "zidale" i ekipe stručnjaka
DVAPUT je Gornji Milanovac poneo prestižan naziv, koji je stvarna slika njegovog poslovnog ambijenta - "grad privrednih čuda".
Foto arhiva
Prvi put, od šezdesetih godina prošlog veka, otkad ga je cela bivša SFRJ tako zvala. Drugi put, tokom ovovekovnih loših, često sumnjivih privatizacija u Srbiji, kad su propadale značajne fabrike i čitavi gradovi kao industrijski centri, a Milanovac se kao takav održao!
Za svako poslovno čudo, razumljivo, treba kapital, i stručni timovi koji će ga uspešno usmeriti i boriti se na svetskim tržišnim utakmicama.
- Kad je Milanovac stvaran kao jak industrijski centar, fabrike su stipendirale ekipe mladih stručnjaka, najboljih studenata. Sada, prema mojim saznanjima, fabrike retko koga stipendiraju, premalo se ulaže u nove, mlade stručne kadrove, a oni su zalog i garancija budućnosti Milanovca - upozorava Vladeta Ponjavić (84), svojevremeno direktor "Tipoplastike".
FABRIKA AMBALAŽE "TETRA PAK"
ČUVENA fabrika ambalaže "Tetra pak" u Gornjem Milanovcu do pre dvadesetak godina radila je kao deo "Tipoplastike", ali joj je istekla licenca. Šveđani, vlasnici tog multinacionalnog industrijskog lanca, predlagali su da fabrika bude zajednička, srpska i njihova, ali to nije ostvareno, pa su je otkupili. U njoj rade i inženjeri stipendisti "Tipoplastike", a dok je komšijska fabrika "Tetra pak" bila njen deo, proizvodila je milijardu ambalažnih jedinica godišnje, sada - tri milijarde. Vladeta Ponjavić, Foto arhiva
Naš vremešni, iskusni sagovornik, navodi upravo tu fabriku kao jedan od "rasadnika" talentovanih stipendiranih stručnjaka. "Tipoplastika" je intenzivno počela da daje stipendije mladim kadrovima, kad je bila u zenitu uspeha. A, jedan od najboljih timova stipendista, bez ijednog dana radnog staža u njoj - stvorio je privredni i tehnološki "bum" u sasvim drugim fabrikama, na Univerzitetima, u inostranstvu...
- Godinama sam, kao član UO "Tipoplastike", bio zadužen za kadrove. "Bum" sa stipendijama napravili smo od 1981. do 1985. Uvek smo imali rezervni tim stručnjaka, za slučaj da više njih ode iz fabrike. Za nove proizvodne programe morali smo obezbediti naslednike postojećim znalcima. Prateći uspehe srednjoškolaca i studenata odabrali smo devetoro najboljih brucoša iz našeg grada i jednog iz Požege - seća se Ponjavić.
- Ali, Pravilnik o stipendijama nije podrazumevao obavezu da stipendisti za jednu godinu studija odrade dve godine u fabrici, što sam zahtevao, ali UO to nije prihvatio! Svih desetoro stipendista je završilo studije sa desetkama. Brzo su se zaposlili, ali niko u "Tipoplastici". Osmoro ih je doktoriralo, dvoje su magistri nauka. Sada su vodeći stručnjaci, profesori, neki su vlasnici uspešnih preduzeća, neki vode sektore u kompanijama u Evropi i SAD - ističe Ponjavić.