PLANINA PUNA VRGANJA: Prvi jesenji dani na Staroj planini obradovali mnogobrojne sakupljače pečurki
IDEALNE vremenske prilike, odnosno česte smene pljuskova, i tropski vrelih dana , pogodovali su gljivama na Staroj planini.
Oni koji se iz hobija bave sakupljanjem šumskih plodova, kažu da su staroplaninske šume pune vrganja, lisičarski, ali i divljih šampinjona koji ovde zovu i crvenjuše.
- Sakupljanje pečuraka je kao lov: nekada moraš da prevališ desetine kilometara da bi nešto našao ili ulovio, a nekada je "lovina" kraj samog puta. Na početku ove sezone pečuraka bukvalno ima svuda. Najviše je vrganja, a nešto manje lisičarki. Ima ih u okolini Dojkinaca, ispod Vidliča, oko Planinarskog doma, ali i na drugoj strani ka Suvoj planini Vlaškim planinama i Ruju, zatim iznad Temske i Cerove, oko Toplog Dola-kažu mnogoborojni sakupljači šumskih plodova za koje inače treba dozvola.
Prema njihovim rečima, jesenji vrganj je identičnog kvaliteta kao i onaj koji se sakuplja od polovine maja i tokom juna meseca.
Otkupljivači su na početku plaćali i preko 500 dinara za kilogram ali je zbog velike ponude poslednjih dana cena pala na 250 do 300 dinara.
I pored takvog pada, sakupljanjem gljiva se može pristojno zaraditi naročito ako se tokom dana ubere par desetina kilolograma, što je skoro sigurno.
Iskusan pečurkar ne baca ni jednu gljivu i u stanju je sve da upotrebi. Ako je malo starija ona se seče na kriške i suši , pa se prodaje tokom zime kada je cena najveća.
Ako se ne može na ovakav način obraditi onda se nakon sušenja melje i prodaje se kao začin u prahu. Ukoliko je gljiva dobrog kvaliteta onda se stavlja u salamuru ili se jednostavno preda oktupljivaču kao prvoklasna roba.