IZ VODENE BAŠTE ROD TRI PUTA VEĆI: Porodica Radin iz Stapara, kod Sombora, bavi se akvaponskom proizvodnjom povrća i ribe
NA samo 200 kvadrata Srđan i Vesna Radin iz Stapara, nadomak Sombora, u sezoni proizvedu 700 kilograma šarana i čak četiri tone paradajza.
To je rezultat akvaponske proizvodnje, jedinstvenog sistema vodene bašte koja funkcioniše na snazi ribnjaka.
Akvaponija ne samo da pomaže u rešavanju ekoloških problema, već na tek parčetu zemlje uz mala ulaganja, može jednoj porodici da obezbedi egzistenciju.
- Akvaponija je jedinstven zaokruženi ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, pa ga možete zamisliti kao parče prirode, delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima - pojednostavljuje Radin ceo sistem, koji je zahvaljujući njemu instaliran već ne nekoliko hiljada kvadratnih metara ne samo u Srbiji, već i zemljama regiona.
Sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za šaransku ribu u vodu u kojoj žive i ribe i biljke koje su "posađene" u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot.
Srđan dodaje da je azot u organskom obliku gradivni element za biljke, koje u takvim uslovima imaju šest puta brži rast, pri čemu daju i tri puta veće prinose nego u klasičnoj plasteničkoj proizvodnji, pokazujući tri rezervoara zapremina od po jednog kubnog metra vode u kojoj se praćakaju živahni šarani i pravu šumu paradajza.
- Tokom jedne sezone u našem sistemu od 200 kvadratnih metara dobijamo 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza za koji smo se odlučili kao primarni povrtarski proizvod - veli Radin.
Srce celog sistema je zapravo "sakriveno" u podzemnim bazenima u koje se početkom sezone proizvodnje uliva voda, koja nakon prolaska kroz bazene sa ribom, obogaćena proteinom, vraća u rezervoare iz kojih odlazi u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća zastupljena u njegovom plasteniku.
UPOSLENA CELA PORODICA
- DNEVNI ulog fizičkog rada je svega nekih 15 minuta, koliko da nahranim ribu i prekontrolišem biljke. Jednom nedeljno cela porodica odvoji sat, sat i po, kako bismo povezali paradajz koji uzgajamo vertikalno i ukoliko "zakažu" insekti kao prirodni oprašivači, deca opraše cvetove zujalicom, trogodišnji Andrija, petogodišnji Ilija i desetogodišnji Ognjen, koji kroz igru pomažu roditeljima.