Sve više domaćinstava u Kuršumliji gaji maline: Brdsko-planinsko područje idealno za organsku proizvodnju

- Ovim voćem je na našem terenu zasađeno oko 500 hektara, a najviše je zasada maline, koja je i najtraženija - objašnjava Jovica Đinović, iz lokalne Poljoprivredne stručne službe. - Pritom, i njena cena je najstabilnija, pa je razumljivo zašto je domaćini sve više gaje, naročito u brdsko-planinskom području, gde su prirodni uslovi za nju veoma povoljni. Dodatna pogodnost je i to što gotovo svi voćari već godinama sarađuju sa istim otkupljivačima i imaju zagarantovan plasman.

Većina proizvođača, saznajemo, uzgaja organsku malinu od koje se dobija i do 15 tona po hektaru, a kvalitet je vrhunski ne samo za konzumiranje u izvornom obliku, već i za svaku vrstu prerade.

- Pre deset godina sam malinama zasadio petnaest ari, jer je tada cena ovog voća bila više nego dobra. Vremenom je ona varirala, ali ja ne odustajem jer od ovog voća, uz ostale poljoprivredne kulture, izdržavam porodicu - kaže Radomir Milosavljević (60) iz kuršumlijskog naselja Danković.

I susedno selo Žuč, sa stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje svojevrsni centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Klimatski uslovi i nadmorska visina su posebno povoljni za uzgoj maline - takođe po principu organske proizvodnje - pa Jovica Đinović podseća i na to da samouprava subvencioniše podizanje novih zasada, odnosno izgradnju mini-hladnjača.

PROŠIRUJU ASORTIMAN

- OVOGODIŠNjOM početnom cenom maline, koja iznosi 200 dinara po kilogramu, zadovoljni su i voćari, i otkupljivači. Pritom, zbog izuzetnog kvaliteta, sve više domaćinstava se opredeljuje i za preradu, što donosi još veću zaradu, pa mnogi od maline prave džem, slatko, likere, kompote, prelive za kolače i torte, sapune, kreme, kozmetičke maske... - ističe Đinović.