BLAGOSLOV JE ŽIVETI U RODNOM SELU: Profesor istorije Stefan Stojanović iz Lopardinca kraj Bujanovca i dalje veran zavičaju (FOTO)
ZAVOLEO je istoriju još u đačkoj klupi, imao je još tada želju da kada diplomira stane za katedru i predaje deci. Nije sanjao snove o odlasku u veliki grad, već je želeo da u selu u kojem se rodio uči decu, prenosi im znanja, ali i da ih podstakne da ostanu tu gde odrastaju i unaprede svoje selo.
Foto: J.S.
Danas dvadesetdevetogodišnji profesor istorije Stefan Stojanović živi u rodnom Lopardincu kraj Bujanovca. U njegovom selu postoji samo četvorogodišnja škola pa je njegovo radno mesto u selu Žbevac gde učenicima iz ovog sela, Ljiljanca, Ristoca i Krševice predaje istoriju.
- Diplomirao sam u Beogradu 2019. godine, godinu dana kasnije završio master studije. U početku sam predavao građansko vaspitanje, a onda su se stvorili uslovi da predajem istoriju, mada sada nemam pun fond časova, pa mi je plata oko 30.000 dinara. Pomažem roditeljima, okružen sam najbližima i nadam se da će plata u međuvremenu biti veća - priča ovaj mladi profesor.
Kaže da sela na jugu Srbiju nemaju osnove uslove i da je nužno puno raditi na njihovom razvoju, ali da on po oslasku na studije u prestonicu ni na trenutak nije razmišljao da se ne vrati u rodno selo. Foto: J.S.
- Imam i brata i sestru, oni su takođe fakultetski obrazovani, sestra je udata u Vranju, brat je nedavno formirao porodicu, verujem da ću i ja. Zbog svega toga želim da poput mnogih akademski obrazovanih ljudi u našem kraju dam doprinos razvoju sela u smislu stvaranja normalnih uslova za opstanak i ostanak - priča Stefan za "Novosti".
Ima velike ambicije, kaže da mu je želja da napiše monografiju o selu, zabeleži istoriju ovog kraja i sačuva od zaborava mnoge ljude čiji doprinos razvoju i opstanku srpskog življa u ovom multietničkom kraju zaslužuje veću pažnju.
Ponosni roditelji
Foto: J.S.
STEFAN kaže da je zadovoljan svojim životom u Lopardincu, a još jedan poseban razlog za taj osećaj - njegovi roditelji, majka Stojna i otac Zoran, veoma su srećni što im deca nisu otišla "trbuhom za kruhom" u veći grad, već su ostala da žive i rade u dedovini.
- Možda će nekome zvučati kao fraza, ali ja istinski verujem da je privilegija i dar od Boga živeti u ovom kraju, ovoj prirodnoj lepoti gde više generacija pod jednim krovom živi, a deca su zdrava i bezbedna - priča ovaj mladić dok sa ponosom pokazuje selo koje broji oko 600 stanovnika.
Lopardince nije selo koje "umire", naprotiv, nosi nezvaničnu titulu najpopularnijeg sela u Srbiji već drugu godinu zaredom. Trude se da motivišu mlade da ostanu u selu, a imali su i akciju da parovi koji sklope brak dobiju novac od mesne zajednice. Beleže posle dužeg vremena blagi porast nataliteta u odnosu na mortalitet i veruju da ljudi poput Stefana mogu promeniti budućnost sela.