O BOLESTIMA UČE IZ - ARHEOLOGIJE: Kako skelet iz 11. veka, izložen u Gradskom muzeju u Subotici, pomaže u medicini

Reč je o skeletu iskopanom na lokalitetu Subotica-Verušić A, 1979. godine, tokom sistematskih iskopavanja koje je vodio arheolog muzeja Laslo Sekereš, pre izgradnje fabrike đubriva „Azotara”, a na kome se vide promene usled tuberkuloze, te predstavlja značajni dokument za istraživanje ove bolesti.

Skelet je pronađen u grobu broj 5 i pripada grupi od 53 istraživana groba iz 11 veka (na istom lokalitetu pronađeno je i 67 sarmatskih grobova).

-Na osnovu dokumentacije iskopavanja, pokojnik je sahranjen u pravougaonoj grobnoj jami dužine 180 i širine 50 centimetara, u ispruženom položaju, ležeći na leđima, sa rukama pripijenim uz telo i sa paralelno ispruženim nogama. U grobu nije bilo dodatnih nalaza. Na dobro očuvanim kostima žene, procenjene starosti između 23 i 25 godina, zapažaju se brojne patološke promene od kojih su najteže nastale od tuberkuloze. Na unutrašnjoj površini obe bedrene kosti vide se razaranje kostiju i formacije novog koštanog tkiva koje potiču od hladnog apscesa (odnosno kolekcija gnoja). Zapaljenski proces je zahvatio i površine zglobova između karlične i krsne kosti - objašnjava dr Gabrijela Kajdoči Lovas, biolog-antropolog, muzejski savetnik. - Takve promene kostiju uglavnom su uzrokovane progresivnom tuberkulozom kičmenog stuba. Međutim, pošto nema tragova tuberkularnih zapaljenskih procesa na kičmi, ove promene verovatno potiču od hladnog apscesa iz internih organa, verovatno usled gastrointestinalne ili urogenitalne tuberkuloze, što je izuzetno retka pojava.

Tuberkulozne promene na skeletima pronađenim na arheološkim iskopavanjima  važno je istražiti kako bi se ustanovile vrste i napredak ove bolesti.

- Tuberkuloza najčešće napada organe disanja, ali praktično svaki organ i sistem organa može biti zahvaćen. Njena karakteristika je da u zaraženom organu stvara takozvane tuberkule. Relativno retko napada i kosti, u ovom slučaju se tuberkule formiraju u sunđerastom tkivu kostiju, stvarajući šupljine – ovi koštani simptomi se mogu primetiti na skeletima pronađenim tokom iskopavanja - dodaje autorka. - Zbog ovih problema su u prvi plan istraživanja stavljena evoluciona pitanja ove bolesti, a kako bismo mogli da napravimo prognoze za budućnost moramo upoznati njeno poreklo i njenu epidemiološku istoriju, kao i evolucionu sposobnost patogena. S jedne strane, pregledom skeletnih nalaza moguće je saznati koje simptome je tuberkuloza izazvala u periodu pre upotrebe antibiotika, jer i već zaboravljene simptomi mogu ponovo postati uobičajeni usled širenja rezistentnih sojeva.

S druge strane, ako se ostaci bakterijske DNK izoluju iz slučajeva otkrivenih tokom antropoloških istraživanja, analiziraju i međusobno uporede, onda se može direktno ispitati mikrobna evolucija bakterije tuberkuloze.