"PRAVA SIROTINJA NE KRADE DRVA": Poljočuvari u Sivcu bore se protiv drvokradica koje žele laku zaradu
POČETAK grejne sezone ponovo je označio i početak aktivnosti mnogih "drvoseča" koji bi da do ogreva - mahom za preprodaju - dođu besplatno, čak i u onim područjima gde je, zbog slabe pošumljenosti, svako stablo dragoceno.
foto Privatna arhiva
Tako je i u Sivcu, u Bačkoj, gde o najvećem seoskom ataru u Srbiji, koji se prostire na 16.500 hektara, brinu samo dva poljočuvara. Srećom, veoma su efikasni, o čemu svedoči veliki broj otkrivenih ili sprečenih nelegalnih seča.
Prvu takvu ovosezonsku intervenciju Miroslav Lazić i Goran Kalentić imali su minulih dana na obalama Malog bačkog kanala, kod zaseoka Mali Stapar, gde su sa motornim testerama i isečenim deblima bagrema zatekli trojicu "ilegalaca" iz susednog Odžaka...
Misija
Lazić i Kalentić, zajedno sa lovočuvarom Miroslavom Todorovom - samoinicijativno - svake zime posade i do 400 mladih stabala bagrema, nadoknađujući tako i ona koja drugi poseku.
- Zašli su u najbolje pošumljen deo kanala i posekli stabla prve klase, prečnika od 17 do 35 centimetara. Dvojica su "radila" na jednoj, a treći na drugoj obali. Oduzeli smo im jedno vozilo, dve motorne testere i oko dva kubika drva koja smo smestili u dvorište JKP "Radnik" u Sivcu. Taj ogrev biće podeljen socijalno-ugroženim porodicama - objašnjava Lazić.
Nedozvoljena seča drveća, precizira, dogodila se pre podne, u teže pristupačnom delu atara, na samoj granici Sivca i Odžaka.
- Verovatno su obavešteni da koristimo termovizijske uređaje za noćno osmatranje, pa su smatrali da im je sigurnije da dođu danju. Prethodno su bili u izviđanju, što smo primetili po tragovima, jer prolazak vozila kroz taj deo atara baš i nije uobičajen - ističe pomenuti poljočuvar, navodeći da su na terenu i danju, i noću.
Mnogo im, kaže, znači izuzetna pomoć policije, ali i ovdašnjih lovaca i ribolovaca, pa godišnje otkriju sedam-osam krađa drva, do čijih počinilaca dolaze i preko kupaca nezakonito posečenih stabala. Napominje i da drva ne krade sirotinja, jer ljudima koji nemaju mogućnost da ga kupe ogrev "Voda Vojvodine", MZ u Sivcu ili lokalna samouprava u Kuli izdaju potvrde na osnovu kojih mogu da sakupljaju drva tamo gde se šume krče ili uređuju.
- Počinioci su ljudi u punoj snazi, kojima je lakše da 9.000 dinara, koliko na stovarištima košta kubik drva, zarade nezakonitom sečom, nego da tri dana rade na njivi. Ali, uz krivične prijave i odštetne zahteve, plaćaju i do 10 puta veću kaznu od vrednosti posečenih drva, zato što uništavaju i eko-sistem - zaključuje Miroslav Lazić.