LJUBILI TROBOJKE, KLICALI SLOBODI: Subotičani su uz suze, radost, ponos, prkos, dočekali oslobođenje 1918. godine i Dan primirja

Posredstvom mađarskih javnih glasila nekoliko dana ranije do naroda je stigla vest da će biti potpisano primirje, da Austrougarske više nema. Vest je s jedne strane zgranula mađarske vlasti, a s druge osokolila bunjevačke i srpske narodne prvake da, kako se kasnije ispostavilo, istorijski najvažniji događaj, dočekaju spremni.

Pripreme su počele nedelju dana ranije, tačnije 5. novembra, kada je na inicijativu katoličkog sveštenika Blaška Rajića, u stanu advokata Vladislava Manojlovića održan sastanak na kome je odlučeno da se osnuje Bunjevačko-srpski narodni odbor, koji je po oslobođenju trebalo da preuzme upravljanje gradom. Odluka je sprovedena u delo na današnji dan na zboru u dvorištu hotela "Hungarija".

- Hroničari beleže da se već prethodno veče grad komešao. Momci Bunjevačko-srpske narodne garde odjahali su i do najudaljenijih salaša, da pozovu domaćine na skup. U subotu su već počeli masovno da pristižu ljudi, od kojih neki nikad nisu ni bili u gradu.

Na ulici su glasno govorili bunjevački i srpski, što se ranije činilo jedino šapatom.

Vredne žene narodnih prvaka celu noć su šile srpske, savezničke i zastave Države Slovenaca, Hrvata i Srba. Vlasti su širile glasine da će doći do masovne tuče na najavljenom skupu, ali ljudi nisu marili. Tu noć skoro niko nije spavao - podseća Sava Stambolić, član UO Udruženja "Arsenije Čarnojević".

- Dok se narod skupljao u Pučkoj kasini, u "Hungariju" je uneta velika zastava Države SHS (crveno-belo-plava trobojka).

Desetak omladinaca i gardista sa suzama u očima ljubili su zastavu, a zatim je proneli do početka Košut Lajoš ulice (današnji Korzo) uz usklike "Živela Jugoslavija!". Okupljeni su glasno klicali parole slobodi, jednakosti, pobedi jugoslovenske misli. S druge strane, mađarska vojska je nemo, iznenađeno i bespomoćno gledala nezaustavljivu budućnost Subotice kako korača ponosno ulicama, na kojim se do juče nije ni moglo javno govoriti bilo kojim slovenskim jezikom.

Pred oko deset hiljada oduševljenih građana Subotice osnovan je Bunjevačko-srpski narodni odbor, za čijeg predsednika je izabran Šime Milodanović.

- Rat je svršen. Ko je dobio a ko li je izgubio u tom ratu? Izgubile su rat središnje vlasti Nemačka i bivša Austrougarska. A mi? Mi smo dobili! - poručio je okupljenom narodu Blaško Rajić, župnik Crkve Svetog Roke.

- Naš jezik je jugoslavenski, kojim govore naročito Srbi, Hrvati i Bunjevci. Mi smo svi jedan narod, sinci Majke Jugovića! Mi ćemo zajednički, jer smo mi Srbi i Bunjevci jedno. Ne sme da nas rastavlja način kako se ko krsti. Ko nas dili taj je neprijatelj naš. Ako se pak mi sami dilimo, mi smo nerazumni ljudi.

Govor sveštenika Blaška Rajića više puta je prekidan odobravanjem i klicanjem Jugoslaviji. Potom se narodu obratio vođa Srba Vladislav Manojlović, koji je preneo pozdrave iz Sombora, i pozvao skupštinu da učini sve na održavanju javnog reda i mira. U Narodni odbor tada je izabrano 40 ljudi. Istog dana formirana je i Bunjevačko-srpsko narodna garda - vojna sekcija Narodnog odbora, koja je do dolaska srpske vojske brinula o miru u gradu, koji je bio prilično poljuljan rasulom mađarske vojske.

Sutradan, kada je potpisano primirje koje danas praznujemo, u Velikoj većnici Gradske kuće održan je gradski senat na kome je, posle pola veka zabrane, Stipan Matijević govorio bunjevačkim jezikom. Samo dva dana kasnije, srpska vojska prešla je Dunav. Tačno u 10.15 drugi bataljon Osmog pešadijskog puka Dunavske divizije, predvođen potpukovnikom Antom Živulovićem i majorom Mihajlom Bodijem, stigao je vozom na Železničku stanicu. Sa oduševljenjem dočekali su ih predstavnici Bunjevačko-srpskog narodnog odbora.

- Draga braćo! Kosovski junaci! Kosovski osvetnici! Ovde u Subotici beloj čeka vas 70.000 Bunjevaca i Srba raširenih ruku, da vas prigrle na tople, bratske grudi! I da niste krv od naše krvi i da niste kost od naše kosti, s ponosom bismo dočekali najslavniju armiju celog sveta, a kamoli braću rođenu! Braćo! Ako je sanak lep, lep je sanak, svet nek mu se divi. Ali braćo draga nije ovo san, nije san! Nek zapeva Ravijojla vila "Sad je java što sam dosad snila" - stihovima Zmajeve pesme "Brankova želja" iz 1877. vojsku je dočekao Jovan Manojlović.

Dok su se postrojavali vojnici - mršavi, ozbiljni, u starim srpskim uniformama i većina u opancima - narod ih je zasipao cvećem i neprestanim pokličima. Bunjevačko-srpska narodna garda se stavila na raspolaganje i zajedno sa vojskom uspostavila straže i patrole. Oficiri su organizovali odlazak dela vojske dalje za Baju i Sombor. Ulice su bile pune ljudi. Narod je spontano grlio i ljubio vojnike na ulicama. Bunjevci i Srbi su se takmičili ko će bolje da ugosti nekog vojnika.

Dok je narednih dana narod euforično slavio, Bunjevačko-srpski narodni odbor organizovao je gradsku upravu. Prva slovenska gradska uprava formirana je 20. novembra a za gradonačelnika postavljen je dr Stipan Matijević. Paralelno sa tim, vršene su pripreme za održavanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra, na kojoj je trebalo da se proglasi otcepljenje Vojvodine od Mađarske i prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. U skupštini je bilo 757 poslanika i to 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, tri Šokca, dva Hrvata, šest Nemaca i jedan Mađar. Subotičkih 75 delegata, predvođenih sveštenikom Blaškom Rajićem, napravili su tada i jedan značajan potez - podržali su rezoluciju Jaše Tomića da se Bačka, Banat i Baranja priključe direktno Kraljevini Srbiji.

Tako je novembar 1918. godine otvorio novo poglavlje istorije Subotice koje se i danas ispisuje.

* * * * * * * * * * * *

Na Dan primirja komemoracija na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju

Počast našim palim vojnicima

Obeležavanjem 106. godišnjice od Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra u 11 časova, najavljena je centralna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti palim srpskim vojnicima na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.

Iz Ambasade Republike Srbije u Skoplju saopšteno je da će u ime Vlade Republike Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije, lovorov venac položiti državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije gospodin Zoran Antić, ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nj. e. Nevena Jovanović i izaslanik odbrane pukovnik Nebojša Đorđević.

Istog dana planirane su ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti na srpskim vojničkim grobljima u mestima Dobroveni, Živojno, Bač i Skočivir.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kako se ističe u saopštenju, obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra u 11 časova u znak sećanja isti dan 1918. godine kada je na snagu stupilo primirje.

Republika Srbija se sa ponosom i pijetetom seća stotina hiljada civila i ratnika, nevino i junački stradalih u borbama za slobodu tokom četiri ratne godine (1914-1918). nM. S.