JADAR SE SEĆA STELJANA 3000 NEDUŽNIH LJUDI: Pogrom da kamen zaplače
Đorđe Todorov, državni sekretar u Ministasrtvu za rad, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, rekao je da je „stradnje civila u Gornjem Jadru jedan od najvećih pogroma iz naše prošlosti“. Todrorov je govorio na državnoj ceremoniji u Dragincu, kod Loznice, kraj spomen obeležja žrtvama fašističkog pogroma u selima Gofrnjeg Jadra 1941. godine kada su, u okviru kaznene ekspedicije, strnjeljali oko 3000 ljudi najviše muškaraca staraca, žena, dece pa čak i bebe rođene pre nekoliko dana.
foto V.Mitrić
Uz svaku žrtvu, gubili smo i deo sebe - rekao je Todorov. -Otac je ostajao bez svog deteta, majka koja je izgubila sve što je imala, to su priče i rane koje nas još uvek bole, ali i obavezuju da ih nikada ne zaboravimo. Sećajući se svih stradalih osećamo svu tugu, ali i odgovornost da činimo sve što je u našoj moći da se takvi užasi nikad ne ponove.Naša je obaveza da prenosimo istinu o tome šta se ovde desilo i da ne dozvolimo da zaborav prekrije nedužne žrtve draginačke tragedije.
Reči, upućene sa tog mesta, poručio je Todorov, „neka budu znak poštovanja i pijeteta i nose poruku mira i solidarnosti“. U svemu tome nema mržnje, dodaje je Todorov, „jer naš narod nikada nije mrzeo druge, mislio da je nečiji da je život strostruko vredniji od drugih, niti je gazio i otimao od drugih“.
- Prošlo je tek nešto višpe od 20 godina od završpetka Velikog rata i još se među Jadranima bila živa sećanja na zuločine počinjene u ovim krajevima, kada se krvnik ponovo vratio da završi ono što je započeo 1914 godine -rekao je Petar Gavrilović, zamenik gradonačelnika Loznice. - Nisu moogli krvnici da prebole i zaborave poraze na Ceru i Kolubari, nesu mogli da oproste želju srpskog naroda da živi u slovodi, da bude svoj na svome.Tih oktiobarskih dana, na najmonstruoznije načine,m u Dragincu i okolnim selima, ubijeno je blizu 3000 muškaraca, žena i dece.Tih oktobarskih dana počinjeni su gnusni zločini, teško pojmljivi civilizovanom svetu.U čemu je bio greh još nekrštene dece, statre samop nekoliko dana!Šta je to bila krivica nemoćnih staraca na zalasku
Hrišćanski je, naglasio je profesor Gavrilović, " oprostiti i da oprostimo moramo, ali zaboravvili nismo i nikada nećemo i ne smemo".
- Evo 83 godine kasnije rane polčako zarastaju, ali će ožiljcvi večno da ostanu kao podsetnik i upozorenja da nikada više ne bude lakoverni, da nikada ne dozvolimo da nam se ovo ponovo, da ne dozvolimo ovakva stradanja našeg naroda.Naša je sveta dužnpst kako prema stradalim precima, ništa manje nego i prema potomcima da negujemo kulturu sećanja, da uvek i na svakom mestu, iskljnjučo, istinom činjenicama borimo protiv revizije istorije, da ne dozvolimo da u svetlu novih geopolitičkih okolnosti i trendova krvnik ne postane žrtva, a žrtva krvnik, jer malo koji narod na svetu je tako često bio na ispravnoj strani istorijske pozornice, a tako mnogo stradao i ispaštao kao što je srpski - kazao je Gavrilović.