HRANITELJA MANJE NEGO ŠTO TREBA: Nevesela statistika Centra za porodični smeštaj i usvojenje "Novi Sad"
KADA, iz nekog razloga, deca i mladi ostanu bez bioloških roditelja, jedno od rešenja koja mogu da popune prazninu u starateljstvu jeste da brigu o njihovom odgajanju preuzmu hranitelji.
Foto Shutterstock
Nažalost, na teritoriji Južnobačkog okruga primećuje se njihovo osipanje, pa potrebe za smeštajem prevazilaze trenutne kapacitete.
- Centar za porodični smeštaj i usvojenje "Novi Sad", nadležan za pomenutu teritoriju, uz Rumu i Irig, u Sremu, prati 312 hraniteljskih porodica u kojima živi 496 dece i mladih. I, obuhvat podrazumeva kako novorođenčad od samo nekoliko dana, tako i one bez roditeljskog staranja koji već studiraju - kaže direktorka pomenute ustanove, Ivana Koprivica. FOTO: Privatna arhiva
Objašnjava i da na manjak hranitelja, uz brojne druge razloge, utiče i činjenica da izvestan broj njih ulazi u godine kad se snižava funkcionalnost. Problem je, međutim, što broj ovih svojevrsnih penzionera ne prati ista ili uveća statistika onih koji tek ulaze u ovaj sistem. A, na manju motivaciju često utiču kako nespremnost za obaveze koje hraniteljstvo sobom nosi, tako i nedostatak kapaciteta neophodnih da za kvalitetnu brigu.
- Hraniteljstvo je najzastupljenije u Novom Sadu, a slede Bačka Palanka, Srbobran, Vrbas. Pritom, oko trećine ukupnog broja ovih porodica iz naše evidencije zapravo su srodnici jer se, ukoliko pokažu spremnost, u svakoj situaciji uvek najpre razmatra takva mogućnost. Iako su već uspostavljene emocionalne veze bitna prednost, i oni su obavezni da prođu procenu i program pripreme za bavljenje hraniteljstvom - precizira Ivana Koprivica.
Praksa
OPŠTA podobnost za bavljenje hraniteljstvom preispituje se svake dve godine i reč je o redovnoj proceduri. Pravilnik ostavlja mogućnost da se radi i vanredno preispitivanje - u situacijama promene porodičnih prilika, zdravstvenog stanja članova domaćinstva, strukture porodice... svega što može negativno da utiče na svrhu hraniteljstva.
Kaže i da veliki broj porodica sa kojima sarađuju brine o deci sa smetnjama u razvoju, ili sa "izazovima u ponašanju", zbog čega dobijaju još intenzivniju podršku.
- Iako je potreba za takvim hraniteljima sve veća, odziv je skromniji zbog straha kandidata koji korene ima u nedovoljnoj informisanosti o problematici korisničke grupe, ali i (ne)dostupnosti reursa u zajednici u kojoj njihova porodica ima prebivalište. Pritom, svaki svaki slučaj je priča za sebe, pa zato postoje hranitelji koji mogu da brinu i o troje dece, ali i oni koji mogu da prihvate samo jedno - zaključuje Ivana Koprivica.