STOTU DOČEKAO U ZDRAVLJU I VESELJU: Kolege i đaci srednje Ekonomske škole u Loznici priredili proslavu omiljenom bivšem nastavniku
PENZIONISANI srednjoškolski profesor, Radojica Aleksić, proslavio je nedavno stotu godinu. U novi vek života ovaj Lozničanin ušao je vedar, raspoložen, mentalno i fizički krepak.
foto V Mitrić
Aleksić je tajnu dugog života i valjanog zdravlja objasnio kroz Zmajeve stihove: "Treba hteti, treba smeti, pa da vidiš što se leti!" Profesor Radojica je ostavio dubok trag i u gradu u i Srednjoj ekonomskoj školi, gde je proveo veći deo radnog veka za katedrom.
- Drago mi je kad ljudi primete, kroz kontakt i razgovor sa mnom, da i dalje širim pozitivnu energiju i da tako inspirišem druge - kaže Aleksić. - Ostao je u meni ukorenjen prosvetno-pedagoški rad. Iza mene je veliko iskustvo i zašto ga ne bih delio sa drugima.
Ponos Vukovog kraja
- BIO je veliki prijatelj i kolega našeg preminulog oca Srboljuba, a našu porodicu i posle smrti oca, ne samo što nije zaboravio, već je znao da nas poseti u Šapcu bez obzira na breme godina, što je za poštovanje i divljenje - pričaju braća Dejan i Vladan Krasavac. - Želimo čika Radojici da živi "na mnoga leta". Reč je o čoveku, ponosu našeg Vukovog kraja.
A dok je radio, kažu u školi, bio je omiljen ne samo među đacima, već i u krugu kolega, pre svega mlađih, kojima je nesebično otkrivao tajne profesorske struke. Zato mu je u Srednjoj ekonomskoj školi, na inicijativu direktorke Slađane Panić, organizovana proslava tog važnog, okruglog rođendana.
- Želela sam da sa kolegama i učenicima ukažemo poštovanje i zahvalnost Aleksiću za decenije predanog rada i neprocenjiv doprinos obrazovanju u Loznici - kaže direktorka Panić.
Čestitke je dobio i od gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića, koje mu je preneo njegov pomoćnik Milan Jugović, poželevši mu, i u svoje ime, dobro zdravlje i raspoloženje.
- Činjenica da se nalazimo u Ekonomskoj školi gde je profesor Aleksić proveo radni vek, govori mnogo o tome koliko je doprineo ovoj obrazovnoj ustanovi i učenicima, obavljajući časno i dostojanstveno svoj profesorski poziv - rekao je Jugović.
Kolege i prijatelji nisu štedeli reči hvale za dragog profesora, koji se svakom nađe pri ruci kad ima neku muku ili životni problem. Kažu da je bio i ostao sjajan i kao ličnost i kao prosvetni delatnik. Kao što to nalaže tradicija, na rođendanskom slavlju Aleksić je oduvao svećice iz "prvog veka", a njegovi prijatelji i kolege već spremaju svećice za naredne torte, za drugi vek.