STRUJA U NJIVI ZA BOGAT PRINOS: Suša prepolovila rod kukuruza u Centralnoj Srbiji, ali ne i na njivama Dejana Đokića

Od oko osamnaest hektara, koliko je proletos zasejao ovom poljoprivrednom kulturom, skoro dvanaest je navodnjavao. To je i razlog njegovog odličnog prinosa, mada je zalivanje kukuruza u Srbiji izuzetno retko, a u Pomoravlju još nije zabeležen takav "slučaj".

Đokići su, međutim, već decenijama manje površine navodnjavali koristeći motor na dizel, a ove godine Dejan je uspeo da do polja dovede struju. Elektrifikacija, započeta još lane, u decembru, odužila se na šest-sedam meseci, pa je sve do početka jula prikupljao različite saglasnosti.

- Moje njive su od poslednje bandere udaljene oko 250 metara, pa me je samo dovođenje struje do kućice koštalo 7.450 evra. Potom je trebalo iskopati šahte, postaviti hidrante i elektromotore, razvući struju i cevi, betonirati... Elektrifikovati polja nije nimalo jednostavno, pa sam zato i zakasnio desetak dana sa prvim navodnjavanjem. Da nije tako, prinos bi mi bio još veći. Ipak sam uspeo da u dva navrata zalijem na struju oko devet hektara i još tri sam zalivao na dizel. Berbu tek počinjem, rod će biti sigurno vagon, a možda i veći - veli Dejan, dok nam pokazuje kvalitetan klip sa odlično nalivenim zrnom.

Na susednoj njivi suša i letošnje vrućine su učinili svoje, pa je kukuruz gotovo spaljen.

Neuporediv sa klipom koji je "pio vodu". Prinos će tu biti i trostruko manji od prosečnog.

Naš sagovornik tvrdi da dobrog ratarstva zbog klimatskih promena više neće ni biti bez zalivanja. U odnosu na dizel, struja je upola jeftinija. On navodnjava natapanjem jer mu je to jedino isplativo. Vodu vuče sa oko pet metara ispod površine zemlje. Šest hektara zalivao je po dvanaest dana u dva navrata. Za natapanje šest redova kukuruza jednom pumpom potrebno je oko četiri sata, pa se njive zalivaju danima, od jutra do mraka...

- Prvo navodnjavanje treba da se obavi početkom jula, kada se na kukuruzu pojavi metlica.

Tek kad ima dovoljno vode, formira se maksimalan broj redova u korenu i broj zrna u redu. Tako se stvara prinos. Drugo zalivanje je bilo desetak dana iza prvog, poslednje dekade jula - objašnjava Đokić.

Ovaj agilni poljoprivrednik planira da dovede struju i do preostalih sedam hektara pod kukuruzom, koje još ne navodnjava. Poslednjih godina kupuje zemlju u ataru susedne Dvorice, na lokacijama u blizini puta i struje. Tu i vode ima na maloj dubini zbog blizine Velike Morave

Dejan tvrdi da sa dvadeset ili trideset hektara pod kukuruzom, ako se navodnjava i prinosi budu solidni, može da se živi, pa mu je ideja da se potpuno preorijentiše sa tovnog i mlečnog govedarstva na ratarsku proizvodnju. U vlasništvu trenutno ima dvadeset hektara sopstvenih oranica i još deset u zakupu.

Niska otkupna cena

ĐOKIĆI tek počinju berbu kukuruza i prvi put će veći deo roda predati otkupljivaču, a samo četvrtinu sačuvati. Za cenu od 19 dinara po kilogramu Dejan kaže da je nedovoljna. Njemu će i doneti neku zaradu, ali će proizvođači sa lošijim prinosima jedva biti "na nuli" jer optimalna primena agrotehničkih mera za kukuruz, uz kvalitetne hibride, podrazumeva ulaganje od 100.000 dinara po hektaru.

Klipovi

U ŠEST opština Pomoravskog okruga pod kukuruzom je 40.000 hektara i na većini parcela on je sagoreo. Prosečan prinos biće okvirno svega tri do četiri tone po hektaru, procenjuje Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo u PSSS Jagodina. Ističe da dosad nije čula da iko u centralnoj Srbiji kukuruz navodnjava, te da retkih primera možda ima u Vojvodini.