VANDROVKA MEĐU 1.500 EKSPONATA: Gradski muzej u Subotici dobio novu etnološku postavku
DA li znate šta je vandrovka? Jedna od najvažnijih stvari da bi neko postao majstor u cehovskoj zajednici je bila da putuje od majstora do majstora - da "vandruje" - i da tako izuči zanat. Da bi zaslužili status majstora, šegrti ili kalfe su morali da služe u više gradova, a majstori su beležili kada su bili kod njih i kako su savladali zanat.
foto: Gradski muzej-Andor Horvat
Vandrovke su uvedene 1816. na teritoriji Austrougarske monarhije, a preko njih je vlast mogla lakše da kontroliše kretanje putujućih mladića u cilju usavršavanja zanatskog umeća, ali i eventualne zloupotrebe - bila je to neka vrsta putne isprave. Jedna od njih, izdata 1851. godine pripadala je subotičkom kalfi, dugmandžiji Đerđu Valihori, postala je deo nove stalne etnološke postavke Gradskog muzeja u Subotici.
Vredno svedočanstvo o uspešnosti mladog dugmadžije, vandrokaša, jedno je od 1.500 eksponata koji su predstavljeni ljubiteljima umetnosti. Narodne nošnje, šlingovani i vezeni ručni radovi, pegla na paru, avan, petrolejske lampe, verske figure, umetnine od slame, kočije, staro oruđe i drugi predmeti koji su se koristili nekada u polju i bašti, čuture, porcelanske lutke i drvene dečje igračke samo su deo bogate kolekcije, izložene u nekoliko tematskih celina.
Od 18. veka do danas
AUTORI postavke su kroz tematske celine paralelno predstavili zajedničku istoriju svih naroda koji ovde žive. Njihove kolektivne uspomene, a takođe i pojedinačna dešavanja, sudbinu ljudi ili porodica, počevši od 18. veka do današnjih dana.
Uz stara cehovska pisma, koja su među najstarijim eksponatima, tu je i vanevropska kolekcija Oskara Vojnića koju je on zaveštao Gradskom muzeju.
- Ovde je izloženo i mnogo predmeta koje možemo da koristimo i danas, kao i oni koji se više ne upotrebljavaju ali još krase police u brojnim domovima - objašnjava dr Arpad Pap, viši kustos i autor izložbe. - Kada posetilac dođe, prvo će primetiti stare uveličane fotografije koje se nalaze tik ispod plafona. Od tog trenutka on se približava predmetima koji ga uvlače u priču koja verno ilustruje bližu i dalju prošlost, a potom zahvaljujući kratkom tekstu ima priliku da dopuni svoja znanja o predmetima koji su izloženi.
Postavka, po rečima autora prikazuje i razvoj grada, a daje i dobru podlogu za dalja buduća istraživanja.