ZA ŠUME NI JEDAN ODSTO ZEMLJIŠTA: U četiri opštine u Bačkoj alarmantan nedostatak drveća
ŠUMOVITOST u opštinama Vrbas i Kula je manja od jedan odsto, a Temerin i Srbobran su po pošumljenosti na samom začelju među 45 lokalnih jedinica u Vojvodini.
foto N. Bugarski
Dejan Bradaš, doskorašnji zamenik predsednika Opštine i aktuelni direktor JKP "Temerin", rekao je, za "Novosti", da se šumsko zemljište u ovoj opštini prostire na 41,63 hektara ili 0,25 odsto površina.
On kaže da je lokalna samouprava pre tri godine izradila "Projekat podizanja šumskih poljozaštitnih pojaseva", kojim je predviđeno pošumljavanje na 215,56 hektara, od čega najveći deo ovih parcela nije u vlasništvu Opštine, pa bi planiranoj sadnji morala da prethodi eksproprijacija.
Tek nešto više šuma postoji u Srbobranu, ali je, prema rečima Dejana Maksimovića, predsednika Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca i koordinatora mreže "Pošumimo Vojvodinu", to jedina opština u severnoj pokrajini koja ima višegodišnji plan pošumljavanja. Taj dokument, koji je izradio Šumarski fakultet u Beogradu, a nazvan je "Studija višenamenskih zeleno-plavih koridora Opštine Srbobran", predviđa da se pošumi oko 400 hektara i šumovitost poveća za 2,6 odsto.
U Srbobranu su se uveliko latili posla, pa je krajem prošle godine ovde posađeno 1.500 mladih stabala, a u aprilu 2024. započet je poduhvat u selu Turija, gde će, kako je izneo predsednik Opštine Radivoj Debeljački - uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo - više hiljada mladica bagrema povezati retke šumarke i tako načiniti vetrozaštitni pojas.
U selu Turija mladice bagrema
U SRBOBRANU su se uveliko latili posla, pa je krajem prošle godine ovde posađeno 1.500 mladih stabala, a u aprilu 2024. započet je poduhvat u selu Turija, gde će, kako je izneo predsednik Opštine Radivoj Debeljački - uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo - više hiljada mladica bagrema povezati retke šumarke i tako načiniti vetrozaštitni pojas.
Ekološki pokret Vrbasa (EPV) je još pre šest godina lokalnoj samoupravi podneo zahtev za pokretanje postupka izrade Plana pošumljavanja i ozelenjavanja, koji do danas nije donet.
- Plan bi trebalo prilagoditi projekcijama promene klime, jer će jedan od najvećih izazova u budućnosti biti sve učestaliji ekstremni vremenski događaji - poplave, suše, smetovi, izuzetno visoke ili niske temperature, što će zahtevati poseban izbor stabala i primenu novih tehnika njihove sadnje i nege - istakao je predsednik EPV Ratko Đurđevac, koji je za kraj ove godine najavio veliku akciju podizanja poljozaštitnih, vetrozaštitnih i zelenih pojaseva u vrbaskoj opštini.
Prvi čovek Kule Damjan Miljanić predočio je da je u ovoj opštini, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, prošle godine posađeno 10.000 stabala, a u poslednjih sedam godina pošumljeno više od 60 hektara poljoprivrednog zemljišta, gradskih površina i rekultivisanih divljih deponija.