BOGOLJUBOVE FRULE SA DUŠOM: Majstor za izradu profesionalnog narodnog duvačkog instrumenta iz Rekovca ima pune ruke posla
BOGOLjUB Milojević (80) iz Ratkovića kod Rekovca, jedan od samo četvorice majstora za izradu profesionalnih, štimovanih frula u Srbiji, toliko ima narudžbina da ne može da stigne da ih sačini dovoljno. Iako bi besplatno učio mlade ovom zanatu, nema interesenata.
Foto:Z.Gligorijević
Milojević ni sam ne zna koliko je frula do sada izradio. Samo je za škole širom Srbije napravio na stotine, a gotovo da ne postoji muzičar, pogotovu mlađi, koji ne svira na njegovoj fruli. A ne postoji ni kontinent na koji ih nije slao srpskim muzičarima na privremenom radu u inostranstvu.
Izrađivao je jednodelne i dvodelne frule, dvojnice i bugarske i makedonske kavale, odnedavno i rumunske frule. Prvu mu je naručio Lavinijus Nikolajevič, koji svira frulu, klarinet i saksofon, a potom i drugi muzičari iz Rumunije, koji traže određene tonalitete. Do njega je došao i Aleksandar Vasov iz sela Prtopopinci kod Pirota, koji svira gajde u kulturno-umetničkom društvu, pa sada ima narudžbine i iz tog kraja.
Samouk od 14. godine
MILOJEVIĆ je prvu frulu napravio kada je imao 14 godina.
- U početku nisam imao mere za bugarski kaval. Pronašao sam ih i sada ih pravim bez problema. Morao sam da naučim i da ih štimujem, da znam koliko treba da budu dugačke, tačnu širinu za rupu, kao i razmak između njih, koji mora da bude tačan u milimetar.
- Izrada svake frule teška je na svoj način, svaka je priča za sebe i na svetu ne postoje dve iste. To je mukotrpan i precizan posao. Pored toga, frula ima dušu. Dok ih pravim, potpuno se isključim iz stvarnosti i u njenu izradu unesem sebe. Za tonalitet je najvažnija struktura drveta. Ono mora da bude odsečeno s južne strane, da odstoji mesec dana, pa da se iseče na određene mere i da se suši pet godina. Potom treba da odstoji u maslinovom ulju, nakon čega se premazuje šel-lakom, što joj daje specifičnu boju zvuka. Za samu izradu potrebna su mi dva dana - kaže Milojević i dodaje da mora da poznaje i metalski zanat, jer frula ima cev i karike od prohroma.
Najbolje frule pravi od šljive, naročito sorti metlače i madžarke, zatim od veoma retkog drveta koje se zove maklura, drena i trnjina. Od žbuna trnjina s njegovog imanja, starog pola veka, izradio je pet frula, a jednu je zadržao za sebe i ne bi je prodao ni za šta na svetu. Frule izrađuje i od šimšira, jorgovana, ali i od abonosa i palisandera, koji su veoma skupi.