ŠLJIVA MAHOM - PRERODILA: U Pomoravlju završena berba ranih sorti, a voćarima je preostalo da sa stabala "skinu" samo još čuveni stenlej

U zavisnosti od lokacije, rod je negde odličan, a negde smanjen čak i do 80 odsto. Tamo gde šljivu još u cvetanju nije "odneo" mraz, a kasnije i suša, rodilo je više od 25 tona po hektaru, koliki je prosek - objašnjava Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi koja je nadležna za šest pomoravskih opština.

Baš takva je slika šljivika i kod jednog od većih ovdašnjih proizvođača. Zoran Ilić (39) iz Mirilovca kod Paraćina, pod ovim voćem ima 1,4 hektara - 24 stabla su ruska džanarika, 120 čačanska rodna, a sve ostalo je pomenuti stenlej. Prerodila je parcela koju je mogao da navodnjava i koju nije zadesio mraz. S druge strane, prinosi su za oko trećinu smanjeni u delu gde su suša i hladnoća učinili svoje...

- Rane sorte, džanariku i čačansku ranu, već sam obrao. Prva je otišla u rakiju, uglavnom za kućne potrebe, a drugu sam prodao. Što se stenleja tiče, pod njim mi je 80 odsto zasada i berbu sam započeo pre nekoliko dana. Najbolji voćnjak od 40 ari zalio sam dva puta i tu su grane legle do zemlje, prerodilo je - kaže Ilić.

On je letos kuburio sa vodom, ali je primenjivao sve druge agrotehničke mere, jer je po struci inženjer zaštite bilja. Zato i tvrdi da je u šljivicima koje nije mogao da zaliva sa trideset odsto stabala - opao list. Rod je "izgoreo" i samo tamo gde je zemljište uspelo da zadrži vlagu, kvalitet je odličan.

Ilić, pritom, veruje da neće imati problem sa plasmanom, s čim se slaže i većina proizvođača u Pomoravlju. Kupci mu dolaze kod kuće, prodaje stenlej kao konzumnu šljivu, a nižu klasu za džem i rakiju. Cena je 60 dinara za kilogram, a rakijske šljive 40. Prošle godine prodao je svih 50 tona, koliko je i proizveo, a mogao je još toliko, da je imao.

Ove sezone ponuda šljive u Srbiji je slabija, pa će tržišta biti iako je izvoz - pre svega u Rusiju - stao.