ANTITELA ODBIJAJU BUBREG IZ LJUBAVI: Iz Padove stigla vest da Ivana Tonković ipak ne može da bude donor svom suprugu Mihajlu
POSLE pet meseci iščekivanja da iz klinike u Padovi stignu pozitivni nalazi, a potom i poziv na transplantaciju bubrega u tom italijanskom gradu, Mihajlo Tonković (40) iz Sombora ponovo je na početku - u potrazi za donorom.
foto Privatna arhiva
Ovom mladom čoveku - koji već osam godina, tri puta sedmično odlazi na dijalizu u somborsku bolnicu - bubreg je želela da donira njegova supruga Ivana, zbog čega su im na Apeninskom poluostrvu ovog marta izvađene 22 epruvete krvi, da bi se utvrdilo da li je presađivanje organa moguće. Nažalost, ovih dana stigao je negativan odgovor...
- U Padovi su obavili unakrsni, takozvani kros-mač test i tipizaciju tkiva, radi provere podudarnosti donora i primaoca, ali se ispostavilo da imam znatno više antitela nego Ivana, iznad granice do koje bi lekari mogli da ih spuste. To je razlog zbog kojeg je zaključeno da bi transplantacija bila rizična - objašnjava Mihajlo.
Doktori u Padovi, za koje ističe da su izuzetno predusretljivi i posvećeni pacijentima, želeli su da ga stave na posebnu listu za transplantaciju - uz očekivanje da se pojavi odgovarajući donor - ali su naišli na zakonsku prepreku, jer je između Italije i Srbije raskinut ugovor o transplantacijama. Ispostavilo se, naime, da naša zemlja, zbog nedostatka donora, nije mogla da ispoštuje reciprocitet...
- U Italiji je svest o doniranju organa veoma razvijena. To je tamo čast i nešto uzvišeno, pa nije neobično da se pojave nepoznati ljudi sa željom da poklone organ. Kod nas, nažalost, takvo darivanje nije potpuno afirmisano, a posledica toga je da kao država nismo učlanjeni u "Eurotransplant", međunarodnu fondaciju zasnovanu, takođe, na uzajamnom davanju i primanju organa za presađivanje - objašnjava Mihajlo.
Inače, supruga Ivana je za njegovo lečenje podigla kredit od oko 4.000 evra, a on je prodao jutro zemlje, nasleđeno od oca u Bačkom Brestovcu, u koji je s roditeljima, kao dečak od 11 leta, stigao 1995, u izbegličkoj koloni iz rodnog Bunića, kod Korenice u Lici. Njegovi rođaci, prijatelji i zemljaci, kao i kolege oštrači noževa iz Srbije, regiona i sveta priskočili su da mu pomognu, ne bi li započeo novi život.
- Sada nema potrebe da se ta akcija nastavlja, jer nema donora, a on bi, ako se bude javio, trebalo da ima moju "nultu" krvnu grupu i približan broj antitela - zaključuje Mihajlo Tonković.
Snaga
O TOME koliko Mihajlo hrabro podnosi bolest, svedoči i podatak da svakodnevno pije više od 25 lekova, da je - kao kršni Ličanin - na strogoj dijeti, uz samo pola litra vode na dan. Dosad je triput imao sepsu, a čeka ga i operacija paratiroidnih žlezda...
- Snagu mi daje ljubav supruge i vera u Boga - kaže Mihajlo, koji se sa svojom Ivanom proteklih dana pomolio za zdravlje u manastiru Ravanica, u Vrdniku.