POGLED U SVEMIR IZ CENTRA PARAĆINA: Otvorena izložba „Iznad neba“ Aleksandra Đorđevića (FOTO)
POGLED usmeren ka nebu i kad se izađe iz detinjstva retka je pojava, a kad se u specifičnim životnim prilikama to opet desi, nastane izložba astrofotografija poput postavke „Iznad neba“, koju Paraćinci mogu da pogledaju na platou u centru grada, kod zgrade Regionalnog inovacionog startap centra.
U pitanju je prva samostalna izložba sugrađanina Aleksandra Đorđevića, nastavnika sporta i fizičkog vaspitanja, koji se već nekoliko godina svojom strukom bavi u Kini, a astrofotografija mu je postala pasija za vreme epidemije kovida, kada je u ovoj zemlji bilo na snazi jedno od najdrastičnijih „zaključavanja“.
Izložbu čini 36 fotografija zvezdanog neba, planeta najbližih Zemlji, Mlečnog puta, ali i objekata takozvanog dubokog svemira – sazvežđa, galaksija, maglina.... Da bi svoj rad učinio savršenim, Đorđević je kupovao specifičnu opremu namenjenu snimanju svemira, o o čemu je, nakon sinoćnog zvaničnog otvaranja postavke, ljubiteljima fotografisanja neba i kosmosa govorio na tribini u prostorijama RISC-a.
- Imao sam sreću da sam za vreme pandemije uspeo da se vratim na posao u Kinu septembra 2020. godine, ali to je bilo vreme depresije zbog karantina, pa sam izabrao baš tada astrofotografiju kao izazov, jer ako nisam mogao fizički da se krećem, mogao sam bar pogledom da se usmerim ka svemiru – objašnjava Đorđević zbog čega je počeo „da slika“ nebo.
Kad je u pitanju oprema za astrofotografiju, ona zavisi od tipa fotografije. Aleksandar najčešće snima duboki svemir, ali takođe uživa i u pejzažu zvezdanog neba. Za pejzažnu astrofotrogafiju može da se koristi i obični mobilni telefon ako onaj ko ga drži zna šta radi – tvrdi Đorđević.
- Sa druge strane, za snimanje objekata u svemiru neophodan je mali teleskop koji je apokorigovan da može da renderuje sve te boje i svetlost koja dolazi sa velikih daljina. Inače, moguće je slikati i čak nekim širokougaonim kamerama, ali onda neće biti detalja.
Do sada je naš sagovornik snimao veći broj svemirskih objekata u našoj galaksiji koje je mogao da fotografiše sa mesta na kom je u tom trenutku bio, a činjenica je da na južnoj Zemljinoj hemisferi može da se vidi mnogo više objekata nego na severnoj, poput Karine nebule (magline), koja se jedino južno od ekvatora vidi.
Za postavljanje inače jedne od retkih izložbi astrofotografije u Paraćinu pobrinuo se Filip Stefanović, član paraćinske Foto-grupe „Art tim“, a ujedno i kustos-arheolog Zavičajnog muzeja u Paraćin. Organizaciju ove izložbe, pored „Art tima“ i Zavičajnog muzeja, potpisuje još paraćinski RISC.
Na otvaranju postavke, pored autora i Stefanovića, publici se obratila i v. d. direktorka Muzeja Stefania Veljković.