SEĆANJE NA MIŠARSKE JUNAKE: Rod poštuje svetla dela

Sveštenstvo Crkve Uspenja Presvete Bogorodice iz Orida i Crkve Vaskrsenja Gospodnjeg iz Mišara služilo je pomen Karađorđu i mišarskim junacima. Vence na spomen obeležje položili su predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Mačvanskog upravnog okruga, Grada Šapca, okolnih lokalnih samouprava i udruženja, kao i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić, podestio je da je ovo bila jedna od najvećih srpskih pobeda u borbi za slobodu i nezavisnost srpske države, te da su Karađorđe, pop Luka Lazarević, Miloš Stojićević Pocerac i drugi ustanici protiv nadmoćnijeg neprijatelja, pokazali da sloboda nema cenu, da se za nju treba i mora boriti, i da je ona jedini garant slobodnog života i napretka.

- Naše istorijsko iskustvo je takvo da nas je naučilo da samo nezavisna država predstavlja garant slobodnog života i opstanka našeg naroda. Stoga je borba na Mišaru, i dalje sinonim za vrednosti koje moramo negovati i prenositi budućim generacijama. Šabac je oduvek bio slobodarski kraj. Mačva i Podrinje su samo u protekla dva veka u više navrata dali mnogobrojne žrtve za slobodu. Zato je sećanje na Mišar, ujedno podsećanje i na sve koji su svoj rad i živote ugradili u društvo čiji smo i sami danas deo. Bez sećanja na njih, nema ni budućnosti. I toga smo veoma svesni, zato je obeležavanje ovakvih događaja, naša moralna obaveza pred precima, ali i potomcima. U vremenima izazova, njihova dela nam služe kao svetlost da trud, hrabrost i volja nadjačavaju sve prepreke. To je poruka za danas, to je i poruka za budućnost. Mi imamo na koga da se ugledamo i znamo ko smo i šta su nam temelji. Mišar to nesumnjivo jeste. 
Slava Karađorđu i mišarskim junacima! Živela Srbija!" - poručio je gradonačelnik Pajić.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Antić, istakao je u svom obraćanju, da svake godine na ovom mestu obeležavamo godišnjicu velikog Boja na Mišaru, koji je pored Boja na Ivankovcu i Boja na Deligradu jedan od stubova srpske rezolucije, ali i temelj moderne srpske državnosti.

- Kada pogledamo suštinski u geopolitičkom smislu određene konstante nisu se promenile ni posle 218. godina. Možda su se promenile geografske granice i vremenski prostor i okvir u kom narodi na Balkanu žive, ali su pritisci velikih sila sa svih strana ostali identični. Ono što su tadašnji ustanici Srbije trpeli, velike igre, velikih sila, u stvaranju naše slobode nisu se ni dan danas promenile. Naše državno rukovodstvo vodi veliku borbu kako na unutrašnjem, tako i na spoljno-političkom planu. Mnogo je neprijatelja Srbije, kao što ih je bilo 1806. godine. Nekima se uopšte nije svidelo to što Srbi žele da stvore veliku i moćnu državu. Karađorđe i ustanici su tu ideju imali, koju je posle nastavio Miloš Obrenović, a koja je rezultirala 1878. godine na Berlinskom kongresu, kada je i formalno Srbija postala nezavisna. Ali i tada, i danas, i kroz Balkanski, Prvi svetski rat, nisu nam dali da jezgro proširimo i ujedinimo sa ostalim narodima na Balkanu što je večna želja. Nadam se da će ove nove generacije na ovim temeljima koje danas država Srbija postavlja u regionu, ali i kroz saradnju sa Republikom Srpskom i sa ostalim delom srpskog sveta, jednog dana smoći snage, da ponovo pod okrilje nekadašnje kape Dušanovog carstva u dobrom delu objedinimo ono što jeste vekovini san Srba, a to je da svi žive pod jednom kapom - poručio je Antić.