VOJSKA GRADI PUTEVE KROZ IMANJE: Nastavljena višedecenijska saradnja Vojske Srbije i Manastira Žiče kod Kraljeva
Nastavljajući uspešnu višedecenijsku saradnju sa Manastirom Žiča kod Kraljeva, pripadnici Vojske Srbije (VS) ovih dana angažovani su na izgradnji puteva kroz manastirsko imanje koji će omogućiti lakšu komunikaciju u sklopu kompleksa kolevke srpske države i duhovnosti.
G.Šljivić
Prema rečima potporučnika Danila Božovića, komandira inžinjerijske radne grupe 210. Inžinjerijskog bataljona, na ovom projektu angažovane su četiri mašine i desetoro pripadnika VS. G.Šljivić
- Radovi bi trebalo da budu završeni do 16. avgusta. Za nas je velika čast što smo u prilici da sarađujemo sa sestrinstvom Manastira Žiča kao i da učestvujemo u uređenju manastirskog kompleksa – raportira potporučnik Božović. G.Šljivić
Vojska Srbije je tokom minule dve decenije učestvovala, ne samo u izgradnji puteva kroz manastirsko imanje, već je izgradila nekoliko bedema, kao i kanala neophodnih za sistem navodnjavanja voćnjaka.
- Veoma smo zahvalni svakom vojniku pojedinačno koji se ovde trudi kao u svojoj kući, kao i Vojsci Srbije na čelu sa generalom Milanom Mojsilovićem koji je odobrio ovogodišnje radove – kaže sestra Nektarija iz Manastira Žiča. G.Šljivić
Ona dodaje da je kompleks manastira izuzetno veliki i da je pred Drugi svetski rat vladika Nikolaj kao episkop žički imao zamisao da ovu srpsku svetinju u potpunosti obnovi i vrati joj nekadašnji sjaj i značaj koji je imala u srednjem veku, u vreme njenog osnivača Svetog Save i Stefana Prvovenčanog. G.Šljivić
- Započetu opsežnu obnovu prekinuo je Drugi svetski rat. Vladika je uhapšen i potom odveden u logor Dahau. Žiču su Nemci najpre bombardovali, a zatim su njihovi vojnici spalili sve konake, objekte i oko 50.000 knjiga, opljačkali riznicu i manastir pretvorili u zgarište – naglašava sestra Nektarija. - Svedoci smo da je Žiča danas uređena kako možda nikada nije bila u svojoj istoriji. Na tome smo veoma blagodarni svakom čoveku koji daje svoj nesebični doprinos. G.Šljivić
HRAM SRPSKE DUHOVNOSTI
SAGRAĐEN u prvoj polovini 13. veka, kao zadužbina prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i prva srpska arhiepiskopija, manastir Žiča svojim značajem prevazilazi svoju epohu i daje pečat čitavoj srpskoj kulturnoj istoriji. Mesto krunisanja srpskih vladara i sedište crkvenih prelata, od osnivanja do danas neguje ideju kontinuiteta srpske duhovnosti. Arhimandrit Sava je za mesto prve srpske arhiepiskopije izabrao upravo Žiču, nedaleko od ušća Ibra u Zapadnu Moravu, u oblasti koja se u 13. veku nalazila na približno istoj udaljenosti od vizantijskog Carigrada i latinskog Rima.