PRED PUBLIKOM NOVE ATRAKCIJE SENJSKOG RUDNIKA, U OKVIRU "REMBASA" U RESAVICI Turiste vraćaju u 1892.
POSTAVKA "na otvorenom", zapravo Utovarna stanica i bunker koji su rekonstruisani kao što su izgledali 1892, kada se s tog mesta ugalj prevozio prugom Senjski Rudnik - Ćuprija, za posetioce će biti otvorena do kraja sedmice.
Foto:JP PEU "Resavica"
I, turisti će - od "Aleksandrovog potkopa" iz 1904, godine i koji je zaštićen kao spomenik kulture od izuzetnog značaja - preko mosta, stepeništem moći da siđu do postavke koju, pored lokomotiva i vagona, čine i autentične, sačuvane šine... Jer, Utovarna stanica radila je sve do do 1963. Inače, ovo je druga faza projekta "Senjski Rudnik - grad muzej", a dosad je oformljen Muzej ugljarstva, sa eksponatima iz svih rudnika u Srbiji...
Preporod
JP PEU "Resavica" lane je prvi put u istoriji počeo da plaća rudnu rentu, a od ove godine i potrošnju električne energije.
- Kupili smo četiri nove mašine i vratili gotovo 70 miliona dinara dugovanja. Iz sopstvenih sredstava obezbedili smo povećanje zarada od deset odsto, a jubilarne nagrade, putne troškove i ostala dodatna primanja, na koja su zaposleni čekali i po pet godina, sada isplaćujemo redovno - kaže direktor pomenute firme, Saša Spasić .
- Projekat podrazumeva vraćanje u period kada su se na tom mestu nalazili separacija sa bunkerom i četiri koloseka. Krak pruge Senjski Rudnik - Ćuprija, prvi van trase od Beograda do Niša, predstavlja začetak industrijalizacije u Srbiji, jer je ugalj transportovan u Kragujevac, za potrebe tamošnje Topolivnice. Ostala tri uska koloseka korišćena su za lokomotive koje su vukle jamske vagone - kaže pomoćnica direktora javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", Milica Petrović, dodajući da su od UNDP za projekat dobili oko 12 miliona dinara.
U planu je i izgradnja podzmenog muzeja, koji će koštati oko milion i 200.000, pa nameravaju da se kandiduju na svakom konkursu za "zelenu tranziciju". Jer, to bi bio jedini izložbeni prostor te vrste na Balkanu.
- Početak ture predviđen je ispod "Aleksandrovog potkopa", gde se 1953. nalazio prvi ulaz u jamu, a onda bi se išlo stazom kroz podgrade, kakve postoje u jamama, i kroz 12 komora u kojima bi se nalazile voštane figure rudara. Osmislili smo i laserske projekcije miniranja, eksplozije metana, otkopa... Staza bi trebalo da bude duga 680 metara, a iz podzemnog muzeja izlaziće se liftom koji pokreće parna mašina iz 1872, jedina na svetu koja još radi i zaštićena je kao spomenik kulture od izuzetnog značaja - zaključuje Milica Petrović, podsećajući da je Senjski rudnik jedina jama u Srbiji koja neprekidno radi od 1853, u okviru rudnika "Rembas" u Resavici, jednog od devet u Srbiji sa podzemnom eksloatacijom uglja.