CRNI BELI LUK ZA GURMANE: Paraćinac Zoran Stojanov eksperimentalno proizveo redak delikates u Srbiji
MNOGI žitelji grada na Crnici bili su u prilici da probaju svojevrsni delikates koji se retko gde može jesti u Srbiji, a poklonio im ga je sugrađanin Zoran Stojanov.
U pitanju je sasvim prirodni proizvod - fermentisani beli luk, ili beli luk crne boje - sa svim dobrim svojstvima ovog povrća koje Srbi obožavaju, ali izbegavaju da ga konzumiraju zbog neprijatnog mirisa.
E, pomenuti Stojanov uspeo je da proizvede prvu manju količinu tog za nas novog delikatesa i besplatno ga deli Paraćincima, da bi otkrio ima li ovaj novitet "prođu" u srpskom jelovniku. Ako ima - počeće, kaže, da proširuje proizvodnju.
Azija
FERMENTACIJOM belog luka prvi u svetu pozabavili su se Korejanci, pre više vekova. Iz azijske kuhinje ovaj proizvod zatim se širio svetom, a u Srbiji ima samo par proizvođača. Inače, "crni beli luk" danas je izuzetno popularan u Japanu, gde država daje subvencije za njegovu proizvodnju.
- Sasvim slučajno, pre nekoliko meseci, na internetu pažnju mi je privukao ovaj proizvod. Bilo mi je zanimljivo i počeo sam da istražujem kako se radi fermentacija. Tek posle mnogo pokušaja u kućnim uslovima uspeo sam da proizvedem malu količinu belog luka crne boje. On je zaista redak kod nas u Srbiji, a dobija se fermentacijom običnog belog luka tokom perioda od tri do četiri nedelje, u kontrolisanim, vlažnim uslovima, na temperaturi od 60 do 80 stepeni - objašnjava Stojanov kojeg u gradu "bije glas" čoveka koji voli da istražuje novitete.
"U sve se meša"
CRNI čen belog luka može da se koristi sirov, kao začin i dodatak jelima, a - zahvaljujući gelastoj teksturi - jede se i samostalno, kao namaz na hlebu. Dodaje se čorbama, sosevima i salatama, odličan je uz testenine i meso. U kombinaciji sa medom, odličan je čuvar zdravlja i kognitivne funkcije, a podiže imunitet i stabilizuje šećer u krvi, te holesterol i krvni pritisak.
Ali otišao je i korak dalje, pa saznao da ovako pripremljena đakonija zadržava sva svoja nutritivna svojstva iz svežeg stanja - alicin, vitamine C i B6, čak ima više vlakana, antioksidanasa, gvožđa, selena, magnezijuma i ostalih minerala. Izgubio je samo ono što i treba da izgubi - intenzivan miris. Kaže, lično je u jednom danu pojeo dvadesetak čenova, a zatim, bez problema, nastavio da se bavi svojim osnovnim zanimanjem - dostavom hrane.
- Eksperiment je uspeo jer se baš niko nije požalio na neprijatan miris. S druge strane, mnogi su iznenađeni neobičnim ukusom ovog specijaliteta i izrazili su želju da ga uvrste u jelovnik. Po kiselkasto-slatkastom ukusu, podseća na karamelu ili na soja sos - objašnjava Zoran Stojanov, naglašavajući da se prilikom proizvodnje ne dodaje baš ništa: ni aditivi, ni boje, ni konzervansi...