UVATIŠ DEBEO LAD, NAKRIVIŠ ŠEŠIR I VIKNEŠ TRI NANOVO: Kartaroška igra starih Banaćana sve popularnija kod omladine
KAD prodrma duh starog, tradicionalnog Banata i ravnice, u zlatnom sjaju žita okupane, srce nekako drugačije, u ritmu zapleše i sve je kao melem, kitnikez od lanjskih dunja i fotografija pradedova u čiikmežetu.
B.Grujić
Ne smetaju tad ni žega, prašina i lavež komšijskih kera u daljini… Dovoljno je na nađeš i uhvatiš debelu ladovinu, astal i par drvenih stolica, nakriviš šešir, a iz ladice same dođu karte “Mađarice”. I vikneš tad glasno, da se ravnica zaljulja: Tri nanovo…To je adut koji dobija…
Stara kartaroška igra Banaćana, sa novim obrisima 21.veka, novih pokoljenja, ali istim kicoškim zanosom bećara i mangupa u lalinakim gaćama “na tri pole”.
U Srpskoj Crnji, varoši ponositih Banaćana, ova igra plesala se za astalom, uz ladan špricer, sodu i kabezu, lagodan lahor pod nakrivljenim šeširom.
U izobilju štrudli sa makom i skorupom, tambura i čilaša, daleko od lepih snaša, u ladu pod orajem, u Srpskoj Crnji, samo vikneš Tri nanovo i lozinka je čipovana, sedneš i ne haješ, igraš, kako to Lale kažu, kartaš se.
- Nema veze ko si, čiji i odakle si, kad igraš “Tri nanovo”, naš si - kaže Slobodan Arsin Zare, vrhunski majstor ove igre, slične preferansu, ali opet specifične i karakteristične za ovo poneblje.
CRNjANSKE ŠEGE, BALOTE I ANjC
Kao što Dalmatinci boćaju, ili balotaju, u Tomaševcu Lale igraju Šore i Šege, dok je Boža zvani pub preferirao ajnc, u Srpskoj Crnji i stari i mladi igraju karte, “Tri nanovo”, sa popularnim “Mađaricama”, koje su uz brisu i češalj, neizostavan detalj džepa svakog muškarca i mladog i starog.
- Tri pa opet, ili kako mi to kažemo nanovo, kartaroška je igra stara preko stotinu godinu, a nasledili smo je od naših očeva, dedova i pradedova - naglašava Petar Jokić, uz napomenu, da dok si mali i ne ojačaš, pustiš brkove ili nađeš curu, samo kibicuješ, kako to rade igrači za astalom i nemaš pravo da pisneš.
KOMPLIKOVANO ZA OBJASNITI
- Danima i danima moraš da kibicuješ da bi se uveo u osnov igre Tri nanovo, ovako rečima, cela je nauka i veoma je teško za objasniti, al ajd da kažemo, slična je preferansu - istiše Dušan Sentin.
Ovog leta, u okviru tradicionalne manifestacije Boemske noći u rodnoj varoši pesnika i slikara romantizma, Đure Jakšića, igra “Tri nanovo” , zaokupila je pažnju brojnih znatiželjnika, koji su za nju prvi put čuli, a u okviru zvaničnog turnira, bilo je dvanaest takmičarskih parova, koji su igrali na tri dobijene partije.
DAME VOLE POBEDNIKE
Decenijama unazad, kažu starosedeoci Srpske Crnje, kartaška ili kartaroška u banaćanakom slengu kazano, igra, popularna je i kod pripadnica lepšeg i nežnijeg pola, jer uvek su na glasu bili pobednici i momci koji najbolje igraju ovu igru.
U finalu ljuti boj, sa jedne strane pomenuti Slobodan Arsin Zare i Petar Jokić, a sa druge Brane Damjanov i Dušan Sentin.
Poput ne daj Bože, nuklearnog, obračun vrhunskih majstora “sa Mađaricama” u znojavim rukama, adut je malo tikva, pa zelen, mak i crven, uz puno obrta i neizvesnosti.
TRČ DERANE…
- Ta mater vetru, odneo mi šešir, trč derane dovati ga, da ne propustim ovu ruku, baš me karta krenula - kazao je svom unuku čika Pera, koji je svojevremeno, Đuru Jakšića u rodnoj varoši dočekivao i ostala je ova rečenica, da se kao anegdota prepričava sa koleno na koleno u Srpskoj Crnji.
Zare Arsin i Pera Jokić su na kraju pobedili 3:2. uz pruženu ruku poraženih.
- Vidimo se uskoro, revanš smo zakazali u nekom novom ladu i taj naš laloški vetar, koji ti da snagu i želju da pobediš - dodaje Branislav Damjanov, uz priznanje da su protivnici za nijansu bili bolji i srećnije ruke.
ČETIR NOĆI I TRI DANA
Kažu stari Crnjani, toliko je trajala dosad najduža bitka sa kartama u rukama, uz nju se pilo i mezilo, svađalo i mirilo i još se o njoj priča.