JEDNA OD NAJLEPŠIH VRSTA PTICA U SRBIJI DOBILE PRSTENOVE: Oboleženi mladunci modrovrane u okolini Novog Bečeja

Prve nedelje ula, u prisustvu desetak volontera, kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane. Dr Dimitrije Radišić, licencirani prstenovač i saradnik DZPPS, prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezduće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile. U Slanom Kopovu, takođe međunarodno značajnom području za ptice, prstenovana su i dva mladunca sive vetruške i jedna mlada jedinka svračka, takođe retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica.

- Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo upoznali njihove životne navike i potrebe – objašnjava Miroslav Dudok, ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - To lepo ilustruje interesantan slučaj kada je modrovrana prstenovana 2019. godine u Srbiji, u blizini Bačke Topole, pronađena naredne godine u Africi u Namibiji. Do tamo je preletela više od 7.300 kilometara.

Osim što su se učesnici bliže upoznali sa ekologijom vrsta i njihovim značajem za zaštitu travnih staništa koje naseljavaju, akcija je imala za cilj i skretanje pažnje na aktivne mere zaštite ovih vrsta postavljanjem veštačkih gnezdećih duplji.

Pravi dokaz tome, kako ističu u DZPPS, jeste povećanje brojnosti modrovrana, čija je gotovo celokupna populacija smeštena u brojnim kutijama za gnežđenje postavljenim u prethodne dve i po decenije. Usled brojnih ugrožavajućih faktora sa kojima se ove ptice susreću, kako na svojim migratornim putevima, tako i na gnezdilištima, početkom 21. veka u Srbiji su modrovrane bile na rubui izčezavanja, sa svega 15-20 parova na krajnjem severu Vojvodine.

Travna staništa su sve ugroženija usled masovnog preoravanja i pretvaranja u velike površine pod monokulturama, kao i prekomernom upotrebom pesticida. S druge strane, zamiranje tradicionalnog načina stočarstva ispašom, dovodi do zarastanja ovih tipova staništa. Sve ovo dovodi do pada biodiverziteta na takvim mestima, a samim tim uzrokuje i smanjenje površina na kojima bi se ptice mogle hraniti. Osim ovih problema, ptice u ravnici suočene su i sa problemom nedostatka starih pojedinačnih stabala drveća sa dupljama koja bi im pružila mesta za gnežđenje.

Postavljanje veštačkih kutija za gnežđenje bilo je ključno za oporavak gnezdeće populacije modrovrana u Vojvodini u kojoj su staništa u pogledu hrane još uvek dovoljno pogodna. Zahvaljujući naporima naporima da se obezbede pogodna gnezdeća mesta u vidu gnezdećih kutija populacija modrovrane u Vojvodini danas dostiže čak 450 parova.

S obzirom na to da su ove vrste strogo zaštićene, svako njihovo uništavanje ili uznemiravanje je strogo zabranjeno što za posledicu ima da ove vrste samim svojim prisustvom neposredno štite staništa koja naseljavaju, a to su upravo sve malobrojnija travna staništa.