PREMINUO MILOŠ BAČIĆ BAJA: Loznica se oprašta od velikog sportiste, sportskog radnika, velikog majstora i div junaka grada
LOZNIČANI se opraštaju od Miloša Bačića Baje (74), jednog od najboljih i najučuvenijih sportista Podrinja i Kolubare, vrsnog trenera, saveznog rukometnog sudije, velikog majstora, omiljenog na obe obale Drine, čoveka koji je ostavio dubok trag obavljajući razne dužnosti od onih na SORA "Podrinje Kolubzra" i JP "Vodovod i kanalizacija" do odborničkih u lokalnom parlamentu.
Foto V mItrić
Kao rukometaš žario je i palio po terenima širom nekadašnje SFRJ. Talentovan, vredan, marljiv požrtvovan, kakav je bio u u poslu i u životu, davao je sve od sebe, kako je govorio, boreći se, ne samo za rezulate za svoj klub RK Loznica, već za lepotu dragog mu rukometa.
Nema terena u SFRJ na kom nije igrao ili na kom nije nastupao kao trener, muške ili ženske selekcije, savezni sudija, prijatelj klubova, omiljen prijatelj.Gde god je igrao bio je dočekivan s radošću od ljubiotzelja i poznavaoca rukometa, ništa manje u gostima, nego kod kuće.
- I to ga je nosilo u sportske i ljudske visine, posle čega je bio još bolji i sportista i čovek -kazao je njegov prijatelj iz mladosti Vladimir Mitić, na koomemoracija koja je održana u Sportskom centru Lagator. - Nikad ga nije ponela sportska slava, ne samo što ga nije menjala ni za dlaku, već je sugrađanima postajao sve miliji i sve što treba tu je Baja, govorilo se decenijama i gradu.I da popravi kvarove u kućama i stanovima, pre svega vodovodne, i da ih razgali igrom na terenu, i da ih okrepi prijatnim susretom na ulici, u Vukovom domu kulture, u kafanama kojima je, svojim prisustvom, davao posebne čari stare dobre Loznice.
U kafani "Pod trešnjom", ili "Kod Ćeme", sugrađani su ga lako nalazili i kad nije bilo telefona, jer se znalo da je tu, najčešće, u predahu svojih obaveza u sportu, poslu, porodici.I svugde je i kod svakog stizao.Imao je veliku podršku svoje divne supruge Marije Mace, sa kojom je izrodio sjajnu kćerku Svetlanu koja im je podarila divnu unučad i dobrog zeta.POštovali su se i voleli jedne druge,Hrišćanski jasno i čisto.Onako kako je popularnog Baju decenijama voleo čitav grad i kraj i kako je on voleo svakog čoveka, poštući isto i čistača ulica i prosjaka i čobanina i akademika.