SPOJ TRADICIJE I MODERNIZMA: Predavanje u Zrenjaninu "Velikobečkerečki ćilimi i secesija"

- Svetski dan secesije, održava se od 2013. godine sa ciljem povećanja svesti o nasleđu ovog značajnog umetničkog stila, a izrada tepiha i tehnika tkanja, kao vid umetničkog izražavanja, seže daleko u prošlost grada Zrenjanina, nekada Velikog Bečkereka - ističe autor postavke, istoričar umetnosti Dejan Vorgić.

On napominje da put od narodne radinosti, preko tkačkih škola, do organizovane industrijske proizvodnje nije bio lak i da u poslednjim decenijama 19. veka dolazi do procvata velikobečkerečkog ćilimarstva zaslugom Antala Štrajtmana, slikara, pedagoga, dizajnera i osnivača tkačke škole u gradu (1884) koja vremenom prerasta u Prvu torontalsku fabriku tepiha i štofova za nameštaj (1894), i Šarolte Kovalski, tkalje iz tkačke škole u Elemiru (1887).

- Uz pomoć vodećih mađarskih dizajnera i umetnika tog vremena, oni stvaraju prva dela u maniru secesije u gradu i okolini (1898) i prezentuju ih na vodećim umetničkim smotrama širom Evrope, kao što su Svetska izložba u Parizu (1900), Međunarodna izložba primenjene umetnosti u Torinu (1902), Izložba domaće radinosti u Glazgovu (1902) i Međunarodna umetnička izložba u Veneciji (1905) - dodaje Vorgić, ističući da je značajan doprinos razvoju ćilimarstva i širenju secesije dala i kompanija Vilmoša Grinbauma, angažujući domaću radinost, kao i druga bečkerečka fabrika tepiha Udova Jakova Gutmana, sa sinovima (1905).

Nakon Prvog svetskog rata uticaj secesije vremenom je oslabio, a torontalski ćilim se vratio korenima i narodnim motivima i okrenuo drugim stilovima, kao što su orijentalizam, neorenesansa, ar deko.

Narodni muzej Zrenjanin za jesen priprema veliku izložbu sa pratećim katalogom posvećenu umetničkom stilu secesije u primenjenoj umetnosti.