SPOMEN-OBELEŽJA ZNAMENITIM SRBIMA: Projekat „Prestonica kulture Srbije 2024.“ - Užice postavlja spomenike i skulpture
U NAREDNOM periodu, Užice će dobiti spomen obeležja Ljubomiru Ljubi Stojanoviću, Mališi Atanackoviću, selu Ribaševina biće postavljeno obeležje pesniku Paunu Petronijeviću, a pored ovih, na javnim površinama naći će se i skulpture “Mazepa” autora Milana Miša Vergovića i “Kuća-znak” Miluna Vidića.
M. Jovanović
Postavljanje spomen obeležja i skulptura, dogodiće se u okviru projekta „Prestonica kulture Srbije 2024.“ Odbornici Skupštine grada su na sednici održanoj u četvrtak, jednoglasno usvojili ove predloge.
- U prethodnim decenijama grad Užice je ostao dužan velikanima našeg grada Ljubi Stojanoviću i Mališi Atanackoviću i našim istaknutim vajarima, tako da smatram da je ovo dobra prilika da se Užice u godini kada je prestonica Srbije u kulturi njima oduži – rekao je Branislav Mitrović, predsednik Skupštine.
Podsetimo, Ljubomir Stojanović (Užice, 18.8.1860. — Prag, 16.6.1930.) bio je srpski filolog, akademik i političar. Stojanović je bio redovni član Srpske kraljevske akademije, osnivač Republikanske stranke i prvi predsednik njenog Glavnog odbora. Bio je više puta ministar prosvete i crkvenih dela. U dva navrata bio je i predsednik samostalske vlade . Izbori koje je sprovela samostalska vlada Ljubomira Stojanovića (23. jula 1905), ostali su zapamćeni kao najslobodniji u nizu parlamentarnih izbora sprovedenih po Ustavu od 1903. godine. Državni savetnik bio je od 1910. do 1912. Iz politike se povukao u Akademiju, kao njen sekretar, da se bavi srpskom istorijom. Odbio je državnu penziju. Svoje veliko imanje je ostavio Srpskom seminaru beogradskog Univerziteta.
Mališa Atanacković, trgovac i industrijalac iz Užica, rođen je u Zaglavku 1860. godine, a umro u Užicu 1919. godine. Bio je vizionar i realizator industrijskog razvoja Užica i užičkog kraja. Iz te njegove poslovne uspešnosti (u domenu trgovine, prvenstveno izvozne) razvila se i njegova politička karijera u okviru Narodne radikalne stranke. Pune 22 godine bio je narodni poslanik, predsednik opštine i okruga… Rezultat njegove preduzetničke sposobnosti su i tri industrijska objekta u Užicu, čiji je bio vlasnik: parni mlin , hidrocentrala na Đetinji i električni mlin na Rakijskoj pijaci.
Paun Petonijević je bio talentovani užički pesnik, preminuo je rano 1962. godine, u 26 godini, od tuberkuloze. Zastupljen je u više zbornika i antologija. O njegovoj poeziji pisali su: Ljubivoje Ršumović, Radomir Andrić, Dobrica Erić, dr Dragiša Vitošević, dr Milenko Misailović, dr Dragoljub Zorić, dr Milutin Pašić, Srba Ignjatović, Milutin –Lujo Danojlić, Milijan Despotović, Pero Zubac i mnogi drugi. Prevođen je na italijanski, španski, ruski, francuski, bugarski, jermenski i poljski jezik.