IDEALI STARE GRČKE NA SEVERU BANATA: Visoka strukovna škola u Kikindi sedam decenija školuje vaspitače (Foto)

Tada su takve škole postojale još samo u Beogradu i Novom Sadu. Upravo iz tako dubokog korena „izrasla“ je današnja Visoka strukovna škola za obrazovanje vaspitača u Kikindi - jedina visokobrazovna ustanova u severnom Banatu i jedna je od pet u Vojvodini. Obrazuje 300 akademaca na osnovnim i master strukovnim studijama, za zanimanja strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Na drugom stepenu stiče se zvanje strukovni master vaspitač.

- Škola je državna, akreditovana ustanova, koja radi u skladu sa evropskim obrazovnim standardima, prema Bolonjskoj deklaraciji, pa su naše diplome i međunarodno priznate – ističe dr Angela Mesaroš Živkov, direktorka škole, u kojoj je pre 70 godina smer za rad sa decom predškolskog uzrasta osnovala Zora Krdžalić Zaga, predratna intelektualka i revolucionarka iz Drugog svetskog rata, čije ime je škola nekada nosila. Ona je nakon završetka rata nastavila borbu na polju nauke težeći da prosvetu svoje zemlje približi svetskim tokovima i izvuče je iz zaostalosti.

Kikinđani ne zaboravljaju ni prvog direktora Đuru Manjulova, te istaknute predavače Stevana Kralja, Svetolika Belodedića, Spasoja Grahovca, Anku Krstonošić, Mičurina Berara, Milana Borovca, Katicu Grgur i studentima najomiljenog, profesora Đerđa Nemeta. Oni su kroz prosvetu, negovali starogrčki ideal zdravog tela i duha, koji predstavlja temelj evropskog modela obrazovanja.

Danas Visoka škola za obrazovanje vaspitača u gradu ima i ključnu prateću ustanovu - Dom učenika i studenata, za smeštaj đaka iz drugih gradova, a u novije vreme i država. Otvoren je još 1932. godine kao Eparhijsko-gimnazijski internat, u zadužbini lokalne veleposednice Melanije Gajčić,a utemeljivač je bio tadašnji episkop banatski dr Georgije Letić. Posle Drugog svetskog rata u Kikindu je na školovanje dolazilo sve više đaka i studenata iz drugih mesta, u gradu je nastalo više manjih objekata za njihovo stanovanje, da bi 1979. otvoren veliki internat, a nova, današnja zgrada Doma učenika i studenata, pored Velikog parka, uzgrađena je 1993.

- Pored osnovnog, pedagoškog, otvoren je i jasleni i smer za doškolovanje vaspitača, dok je smer za vaspitača tradicionalnih igara uveden na inicijativu Društva za negovanje muzike „Gusle“ i profesorka dr Olivera Vasić – ukazuje direktorka, prof. dr Angela Mesaroš Živkov.

A da je ova škola odavno „srasla“ sa Banatom i prošle godine imala najviše naučno-istraživačkih projekata u Vojvodini, potvrdio je dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

U vreme kada smo više skloni materijalnim simbolima uspeha, posebno raduje što odavde izlaze generacije kojima su važnija moralna, estetska i kulturna načela – kaže Milošević.

- Iako je bilo najava da će ustanova prerasti u akademiju, u Vojvodini je izglednije graditi put ka strukovnom doktoratu, da iskažemo odgovornost prema funkciji. Ako imamo osnovne i master studije, logično bi bilo da sledimi primer Švedske, Danske, Namačke... a to su doktorske studije - zaključio je dr Zoran Milošević.

NAJBOLjI MEĐU NAJBOLjIMA

U godini jubileja, za studenta generacije upisane školske 2020./2021. proglašena je Jelena Daljev (29), koja je lane diplomirala sa „desetkom“, uz prosečnu ocenu 9, 87 i stekla zvanje vaspitač dece predškolskog uzrasta. Prvi put je dodeljena i „Plaketa dr Jelena Mićević- Karanović“, koja nosi ime po profesorki koja je prerano preminula pre dve godine,a laureat je njen bivši student Nikola Halai, nekadašnji student generacije, koji je prošle godine odbranio master sa ocenom 10. Uručeno je još 90 diploma studentima osnovnih i master strukovnih studija.