"KRALJICA VOĆA" NIJE NA CENI: U Tavankutu kod Subotice raskrčeno čak 70 odsto voćnjaka pod jabukama
AKO je neki kraj Srbije bio poznat po uzgoju jabuka to je bio Tavankut kod Subotice. Nekad bilo, sad se pripoveda, jer je zbog neisplativosti proizvodnje raskrčeno čak 70 odsto površina na kojima je raslo ovo voće.
foto:J.L.
Pre samo deseak godina "kraljica voća" se u ovom selu proizvodila na 400 hektara, a u poslednjih pet godina iskrčeno je više od polovine, dok se preostale površne ne obrađuju u punom kapacitetu. Procena je da se jabuka gaji na tek trećini nekadašnjih površina.
Mali proizvođači još uvek uspevaju da izađu na rusko tržište, ali i tamo neće još dugo, jer je Rusija uložila ogroman novac za podizanje novih zasada i najverovatnije da će uskoro moći da proizvede dovoljne količinu jabuka za potrebe svog stanovništva. Na evropskom tržištu Poljska gotovo da drži monopol, jer proizvodi 40 odsto svih jabuka, a domaći trgovinski lanci rade samo sa velikim proizvođačima.
Povećanje subvencija bi pomoglo
-NE verujem da je moguće u potpunosti zaustaviti ovaj neslavni trend, ali bi, intervencijom države, sigurno mogao da se uspori. Ako bi država malo povećala subvencije ili pomogla nekim merama možda bi još jedan manji broj proizvođača pristao da radi. Plašim se da ako se totalno zaustavi proizvodnja da se više nikada neće pokrenuti - smatra Davčik.
-Cena srpske jabuke u Rusiji, u zavisnosti od sorte, prosečno košta 100 dinara. Od toga, kada se odbiju troškovi prevoza, pakovanja, hladnjača, isplate dobavljači i radnici, ako mu ostane 10 dinara - dobro je. To je priča samo za prvu klasu, na industrijskoj se pravi gubitak - priča Marjan Davčik, voćar iz Tavankuta i direktor zemljoradničke zadruge koja je nekad izvozila 4.000 tona voća godišnje, dok sada tri puta manje.
U Tavankutu je u svakoj hladnjači radilo po 20 do 30 ljudi. Tu su i domaći dobavljači ambalaže, te je indirektna šteta od krčenja voćnjaka mnogo veća.