TAJNA DOMAĆEG KVASCA: Smederevske domaćice jedan recept prenose s kolena na kolen

Na to svake godine podsećaju smederevske domaćice velikom izložbom na stotine slavskih kolača umešenih s ljubavlju.

- To nosim u duši, to volim, to je nasleđe od moje majke i bake, i njihovih majki i baka, i zato se trudim da predam na čuvanje tu tradiciju, jer ako nju izgubimo, to je kao da smo izgubili sebe - besedi Mirjana Radovanović (72) iz sela Osipaonica u čijim je rukama pet pehara za najbolji tradicionalni slavski kolač.

Ovde je receptura za slavski kolač jedno od najvažnijih ženskih zaveštanja sa kolena na koleno, kaže Mirjana. Njen kolač je specifičan jer ga i danas sprema sa domaćim kvascem, na isti način kao što je to radila i njena baka jer u prodavnici kvasca nije bilo kao sada. Dok nam prepričava prastaru i ne tako jednostavnu recepturu za spravljanje domaćeg kvasca, koji može i godinama da traje, kaže da je upravo on zaslužan za najbolji hleb koji je ikada jela.

- Moja baka je pravila punu furunu i nikada se nije ubuđao. Zdrav je i dugotrajan, i zato ja pobeđujem na ovim takmičenjima, kaže ova domaćica koja je godinama bila na čelu udruženja iz ovog sela "Čuvari srpske tradicije", a sada ga vode, kako kaže, mlade snage.

Ljiljana Ristić Grković (49), ovogodišnja dobitnica druge nagrade na za najbolje ukrašeni slavski kolač, već sada brine da svoje naslednice nauči onome što moraju da znaju.

I ono što svaka domaćica mora da zna jeste da slavski kolač mora biti od čistog belog brašna s kvascem uz osveštanu vodu. To je za domaćicu sveti posao, a o tome govori i običaj iz davnih dana na koji upozorava naša sagovornica.

- Nekada, prema priči moje bake, snajka koja se sprema da umesi slavski kolač, prethodne noći nije smela da spava sa svojim mužem, kaže Mirjana Radovanović.