UMETNIK VIOLE I PROFESURE: Paraćinac Miloš Simić dobitnik godišnje nagrade za pedagoški rad
MILOŠ Simić (47), nastavnik viole u Školi za muzičke talente u Ćupriji (ŠMZT), a inače Paraćinac, dobitnik je godišnje nagrade Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije koja se dodeljuje profesorima za dugogodišnji uspešan pedagoški rad.
Foto: Z. Rašić
Tokom svog radnog veka nastavnik ovu nagradu može da dobije samo jednom, a Simić je među najmlađim od dvanaest ovogodišnjih dobitnika iz cele Srbije.
Veliko priznanje stiglo mu je u dvadesetoj godini radnog staža. Poslednjih dvanaest proveo je u školi internatskog tipa za gudače u Ćupriji, jedinstvenoj na Balkanu. Ovaj pedagog završio je najpre srednju muzičku školu „Mokranjac“ u Beogradu i to dva odseka, violinu i violu. Potom se školovao na prestoničkoj Muzičkoj akademiji, gde je magistrirao violu. U Miloševoj biografiji upisano je i da je nekoliko meseci radio u „Mokranjcu“, oko sedam godina u paraćinskoj OMŠ „Milenko Živković“, da bi se konačno „skrasio“ u Školi za talente u Ćupriji.
Osim što vodi svoju klasu, aktivni je violista u orkestrima u Beogradu. Od 2000. godine svirao je u Beogradskom gudačkom orkestru „Dušan Skovran“ , a od 2002. član je renomiranog kamernog orkestra „ Gudači svetog Đorđa“.
- U klasi trenutno imam šest učenika viole. Ovaj instrument je dugo bio u senci violine, ali je u dvadesetom veku viola postala solistički i vrlo bitan orkestarski instrument. Potpuno sam posvećen muzici jer osim što radim sa decom, a obaveze u školi su velike, kad god imam vremena aktivno sviram – otkriva sagovornik „Novosti“.
„GRAN PRI“ U SLOVAČKOJ
NAJBITNIJA nagrada dobijena Simićevim predanim radom jeste „Gran pri“ koji je njegova učenica Bojana Šerović osvojila u Slovačkoj na međunarodnom takmičenju „Talenti za Evropu“. Bilo je to 22. juna prošle godine, a Bojana, tada učenica devetog razreda, odnosno trećeg srednje, postala je apsolutni pobednik u konkurenciji osamdeset solista i šest gudačkih kvarteta. Simić je tad dobio nagradu za najboljeg profesora.
Simić je Godišnju nagradu dobio na predlog svoje škole, kaže da je samo kandidovanje za njega bila velika čast. Jer, u ŠMZT radi nekoliko profesora koji su među najboljima u Srbiji, a škola je, po pravilniku Zajednice, mogla da predloži samo jednog kandidata. On se kvalifikovao time što je ustanovi u kojoj radi do sada doneo šezdesetak nagrada sa najprestižnijih takmičenja. Osvajali su ih učenici u njegovoj klasi.
Takođe, nekoliko bivših učenika ovog vrsnog nastavnika školovanje je nastavilo na poznatim akademijima i konzervatorijima u Berlinu, Beču i Lincu.