JEDAN JE BIO SOLUNAC: Heroja sa Košara, Zlatka Solunca (48) iz Lapova, svi pamte kao plemenitog i hrabrog
HEROJA sa Košara, Zlatka Solunca (48) iz Lapova, kome je 4. aprila bio trogodišnji pomen, svi pamte kao plemenitog, hrabrog, požrtvovanog, dostojanstvenog, časnog, pravednog čoveka velikog srca i velikog patriotu.
FOTO: Privatna arhiva
Njegovi saborci, nadređeni i vojnici, a naročito oni kojima je spasao živote, među kojima je Vojislav Vukašinović, koga je ranjenog nosio na leđima dok su meci fijukali na sve strane, kažu "jedan je bio Solunac".
Bio je stariji vodnik prve klase, komandant sa Košara, ratni veteran 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa, 24. bataljona za specijalna dejstva i 5. bataljona Vojne policije Vojske Srbije, učestvovao je i u mirovnoj misiji na Kipru, ali porodica mu je bila na prvom mestu.
- Heroj i ratnik o kome svako ima svoju priču, koga je svako voleo na jedinstven način, bio je najbolji otac. Govoriti o njemu ujedno i teško i lako, jer može da se upotrebi milion reči hvale i poštovanja. Ali, svaka reč povlači suzu. A on nije pustio suzu ni kada su drugi lili vodopade. Tešio je drugi dok je njemu samome bilo teško - kaže za "Novosti" Zlatkov sin Miloš (23).
Njegova supruga Slađa, koja je sa njim 21 godinu provela u složnom braku, punom obostrane podrške, još se nije pomirila sa njegovm smrću.
Više puta bio ranjavan
ZLATKO Solunac je više puta bio ranjavan, a najteže na Košarama. Iako su geleri završili u njegovoj glavi, on je samo previo rane i nastavio da brani otadžbinu. Kao i njegovi saborci, sam se "krpio" posle svakog ranjavanja. Nikada zbog povreda nije bio u bolnici. Jedini put bilo je 20 godina posle Košara, kada su mu u Domu zdravlja u Lapovu izvađeni geleri iz glave.
- Imao je česte glavobolje, košmare, nije mogao da spava. Stres koji je nosio sa Košara izazvao mu je brojne zdravstvene probleme zbog kojih je i preminuo samo godinu dana pošto je penzionisan. Bio je presrećan kada je naš sin otišao u vojsku. Preminuo je mesec dana kasnije - kaže Zlatkova supruga Slađa.
- Najteže mi je što su sin Miloš i ćerka Milica (21) morali da preuzmu uloge odraslih. Pošto je Zlatko želeo da napiše knjigu o svom vojničkom životu, ali nije stigao, počela sam da sakupljam pisma njegovih saboraca, koja ću objaviti u knjizi, kako bismo, osim u našim srcima, sačuvali sećanje na njega - kaže Slađa.
Brojna odlikovanja i medalje
SOLUNAC je odlikovan ordenom zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti, vojnom spomenicom povodom 23 godine odbrane otadžbine od NATO agresije, spomen-medaljom za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ, vojnom spomen medaljom za ranjavanje u borbenim dejstvima, vojnom spomen-medaljom za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji RS, vojnom spomenicom za učešće na vojnoj paradi Beograd 2014. i sa Kipra. Opština Lapovo mu je posthumno dodelil
Jedno od pisama napisao je i potpukovnik Ljubomir Punić, koji je Solunca opisao kao "tihog, povučenog, nenametljivog, podoficira koji je sve zadatke izvršavao vojnički tačno, pravovremeno i profesionalno. Kolega Aleksandar Ignjatović napisao je da je "breme istine i pravednosti nosio 'prave kičme'", Zlatkov vojnik Ivan Spasić, kao "vojnik sreće, koga metak neće, čovek koga je bilo teško ne voleti, koji je izuo svoje čizme i dao mu, a on je obuo pocepane", a vojnik Zoran Lekić da su "situacije u kojima su gledali smrti u oči, uz njegovo junaštvo bile lakše, da su bili udarna pesnica 125. brigade, koja je ispisala svetle strane istorije i sačuvala duh nepobedivosti srpskog vojnika".