I POSLE 25 GODINA PITANJE JE – ZAŠTO? Sećanje na vršačke žrtve NATO bombardovanja
VRŠAC je tokom bombardovanja 1999. godine četiri puta bio meta NATO bombi. U tim vazdušnim napadima, srećom, niko od žitelja nije stradao, ali je zato četvoro vršačkih vojnika poginulo na svojim položajima u drugim krajevima Srbije.
U znak sećanja na njihovu žrtvu, kao i na još šestoricu palih vojnika tokom rata devedesetih, u parkiću iza Gerontološkog centra podignut je spomenik „Lala“, na koji rodbina, predstavnici lokalne samouprave i raznih udruženja svake godine, povodom obeležavanja godišnjice bombardovanja, polažu vence.
Tako je bilo i sada. Najpre je u Gradskoj kući, povodom 25 godina otkako su NATO bombe razorile našu zemlju i usmrtile preko 3.500 vojnika i civila, održana svečana akademija, a potom je kod spomenika „Lala“ održan pomen.
Bela mermerna lala seća na deset mladića, koji su živote tragično izgubili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji. To su: Balan Savica (1961-1993), Balog Atila (1968-1999), Vasiljević Srboslav Gadafi (1962-1999), Erdei Petar (1964-1991), Kirhner Željko Kiki (1970-1999), Matić Predrag Peca (1961-1992), Milosavljević Milan Crni (1962-1992), Popov Slavomir (1966-1991), Stanković Novica Nole (1959-1999) i Helberg Boban (1964-1991).
Njihove porodice i prijatelji su na spomeniku zapisali: „Da li vam se nekad dogodilo da, živeći u brižnoj sadašnjosti, zaslušeno očekujući blaženu sutrašnjicu, neko vas u trenutku izbaci iz tog toka, prekine vam svagdašnjicu, oduzme sutrašnjicu, a ostavi vam beznanje i pitanje zašto?“