U GRAČANICI PROMOVISANA KNJIGA "KOSOVSKI FENOMENI", KOJU POTPISUJE NOVINAR ĐORĐE JEVTIĆ Beleg o stvaralaštvu i u nedoba
SVI mi koji živimo na Kosmetu svojevrsni smo fenomeni.
foto privatna arhiva
Ko bi danas, u ovakvim okolnostima, živeo tu gde mi živimo. Nažalost, sve nas je manje, ali opstajemo. Nadam se da ćemo ostati i da će nas biti sve dok se ne nađe neko rešenje - istakao je tokom promocije svoje nove knjige novinar, publicista i pisac iz južne srpske Pokrajine, Đorđe Jevtić.
Predstavljanju dela "Kosovski fenomeni", u Domu kulture u Gračanici, doprineli su još prof. dr Zoran Aracki, te književnik Živojin Rakočević.
Niti
- OVA knjiga jeste mozaik našeg kontinuiteta. Ako je u nečemu autor uspeo, to je da poveže većinu niti koje na okupu drže naše naizgled razbacano i raseljeno kulturno stvaralaštvo, za šta su zaslužni njegova upornost, trajanje i neodstupna vera u to da je važno pisati, zapisivati i svedočiti - istakao rekao je književnik Živojin Rakočević, dok je direktor Arhiva Kosova i Metohije, Marko Marković, procenio da je ovo delo, zapravo, "svojevrsni katalog kulture na Kosmetu".
U nastavku promocije, besedili su i pesnici Žarko Milenković, Srećko Simić, Novica Sovrlić, te aforističar Jovan Zafirović.
- Želeo sam da obelodanimo to što se ovde stvara, da šira javnost čuje i sazna nešto više o ljudima koji ovde nešto rade, a ne samo da se kuka - objasnio je Jevtić, dodajući da je, iznoseći biogradske i druge činjenice o piscima, želeo da istakne njihov društveni i nacionalni angažman, kao i njihov doprinos srpskoj kulturi, ne samo na ovom, nego i na čitavom srpskom prostoru.
Vodili su ga, kaže, iskreno poštovanje i ljubav, pa nema ni reči sujete ili loših misli, već samo empatije i dobre namere...
Istovremeno, prof. dr Aracki ukazuje da knjiga "Kosovski fenomeni" u sebi sažima stvaralačke i kulturološke procese vredne pažnje, uključujući i srpsku književnost, likovnu umetnost i druge oblasti na ovim prostorima - od njihove pojave: od srednjeg veka do danas, sa posebnim naglaskom na stvaralaštvo u drugoj polovini 20. i tokom prve dve decenije 21. veka.
- Autor je ukazao i na načine opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zato verujem da je izuzetno važno formirati sećanja na ljude koji su u ovim katastrofalno teškim vremenima ostavili svoj trag. Radi se o stvaraocima koji se nisu plašili, niti su bežali iz ove sredine, već su nastavljali da žive u njoj i kreativno deluju - zaključio je prof. dr Aracki, podsećajući da sve prolazi, ali da ono što je zapisano ostaje za sve vremena.