OPASNI PREDATORI SVE BROJNIJI U NAŠIM KRAJEVIMA: Primećeni i u blizini Beograda, svi se pitaju odakle dolaze
HAJKA poslednjeg februarskog dana u banatskom selu Dolovu donela je odstrel 18 predatora (12 lisica, šest šakala), a nezvanični vojvođanski rekord grupnih lovova ovog tipa drže Mali Radinci kraj Rume, gde je pre nekoliko godina palo 20 predatora, od čega 14 šakala.
Foto: Unsplash
Kako piše Dnevnik.rs, iako ove brojke deluju impozantno, one su sitne naspram ovogodišnjeg ulova kraj Dervente (BiH), gde je, uz 15 lisica, palo i preko 50 šakala! Doduše, u hajki je učestvovalo preko 700 lovaca i lovilo se na velikoj površini, ali su cifre pokazale da su dlakavi predatori, pre svega šakali u ogromnoj ekspanziji.
Ta činjenica nije sporna, ali jeste zašto je do nje došlo? Kako je zaustaviti zarad plemenite divljači?
Poznato je da su i šakali glavom platili masovno trovanje vukova na području SFRJ početkom pedesetih godina prošlog veka. Do pre dve decenije, malo lovaca se moglo pohvaliti odstrelom šakala. Malo njih ga je uopšte i videlo. A onda je krenula ekspanzija koja i dalje traje.
No, retki su naučni radovi kod nas, čak u i svetu, koji su se ozbiljnije pozabavili ovom problematikom. Jedan od lovnih radnika koga je zainteresovala ova tema, uz lovačko iskustvo od tri decenije, jeste lovočuvar i specijalista za lovstvo Milan Grba.
- Godinama sam posmatrao i proučavao šakale u lovištu i svedok sam njihove velike ekspanzije – kaže Grba.
– Naravno, šakal je štetočina, ali ne može se isključivo njemu pripisati manjak divljači u nekim lovištima. Oportunista je, što znači da će uvek do hrane doći na lakši način – neće loviti ako može da je nađe. Prvo osmatra teritoriju, pa ako vidi da na njoj ima hrane – tek onda će se naseliti i tu pariti. Uvideo sam, takođe, da tamo gde ima više divljih deponija i klaničnog otpada ima više i ovog predatora. Sa druge strane, ne slažem se sa mišljenjem da ne lovi u grupi. Ako proceni da može plen da savlada sam – loviće sam, ako ne - počeće dozivanje u krugu od nekoliko kilometara. Tada se okupe, ali nisam nikada video da zajedno lovi manje od tri jedinke šakala. U šali često kažem da šakal striktno poštuje ovdašnji zakon o lovstvu, kada je u pitanju grupni lov – kaže Grba.
Sremački ljubitelj grožđa
Nije nepoznato da i karnivore (mesojedi) znaju da posegnu za voćem. Milan Grba je „u programu uživo” gledao takvu scenu.
- Dok sam bio lovočuvar u Krčedinu, gledao sam dvogledom i spazio šakala kako jede grožđe u vinogradu. Posle sam otišao do tog čokota i video dva skoro potpuno pojedena grozda.
On konstatuje da je šakal prilično slabo proučena vrsta. Ipak, pronašao je rezultate jednog istraživanja u SAD.
- Iako se ne radi o istoj vrsti šakala koji dominira kod nas (Canis aureus– zlatni šakal), tamošnja istraživanja DNK su ustanovila da se šakal ne pari u srodstvu. Ja sam to definisao kao „genetska inteligencija“. Tako je izuzetno otporan na bolesti. Takođe, činjenica je da u ovim krajevima nema prirodnih neprijatelja. Peroralna vakcinacija lisica i šakala protiv besnila takođe je dala rezultat. Sve više se lovi, ali ni lov, ubeđen sam, ne može ozbiljnije da smanji populaciju ovog predatora – tvrdi Milan Grba, uz interesantnu napomenu.
- Nedavno su gostovali lovci iz Češke, u Neuzini pored Sečnja, u organizaciji agencije za lovni turizam Vajld Banat. Česi u svojoj zemlji nemaju šakala i bili su oduševljeni što im se pružila prilika da ga love. Zašto ga nemaju? Možda zato jer je komunalni sistem i odlaganje otpada kod njih mnogo uređenija oblast nego na Balkanu. Bilo kako bilo, i šakal, ubeđen sam, može da bude lovnoturistički potencijal ovih krajeva – smatra Grba.
BONUS VIDEO: Pećina u Mošorinu, u kojoj već deceniju živi porodica Čuturilov