TRIBINA I IZLOŽBA FOTOGRAFIJA „POGROM 17 MARTA 2004: Nagrađeni zločin“ povodom dvadeset godina od Pogroma na Kosovu i Metohiji
TEMA martovskog pogroma je isuviše bolna i osetljiva za sve SRbe a pogotovu za one koju su martovski pogrom brutalno doživeli.Pored toga ovo je tema o kojoj se stalno mora govoriti.
foto privatna arhiva
Ovo je između ostalog u ponedeljak veče rečeno na tribini povodom dvadesetogodišnjice martovskog pogroma na KOsovu i Meothiji a koja je održana u Domu kulture u Gračanici.Na tribini pod nazivom „Pogrom 17 marta 2004 –Nagrađeni zločin“ učesnici su ukazali na jedan od najvećih zločina u savremenoj istoriji na ovom području a izložba fotografija pokazuje stepen stradanja Srba u tom pogromu marta meseca 2004 godine.
- Ono što se desilo 17 marta 2004 godine , ono što je prethodnilo i što je stvorilo jedno plodno tle za taj stravičan pogrom u istorijskom smislu se može upoređivati i meriti sa Vartelemejskoj noći iz 1572 godine ili pak sa daleko tragičnijoj po obimu razaranja i stradanja Kristalnoj noći - ukazao je profesor na Filozofskom fakultetu prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Vladan Virijević ističući da za taj događaj srpski naord vezuje osećaj bola i nemoći.
Da međunarodna zajednica nije uspela da spreči niti je bila svesna tragičnih martovskih događaja u tom trenutku ukazao je istraživač–saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, istoričar Stefan Radojković.On je podsetio da su divljanjem Albanaca bili direktno pogođeni i pripandici UNMIK-a i KFOR-a i da je talas nasilja sprečio brzi dolazak novih američkih jedinica KFOR-a.
Inače, u tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17. 18 i 19. marta 2004. godine nastradalo 10 Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola pošta i domova zdravlja. Proterano 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela. Pogrom se dogodio pred očima međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, Kfora i UNMIK –a kada je na Kosovu i Metohiji bilo 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja kao i 8.000 UN policajaca iz 52 zemlje. Ovo je posle juna i jula 1999. godine, bio drugi veliki progon Srba sa Kosova i Metohije a povodo je bio utapanje albanske dece u reci Ibar kod sela Čabrta na Kosovu i Meothiji za koje su albanski mediji optužili Srbe ali se kasnije ispostavilo da su se deca tokom igre utopila bežeći od pasa i da Srbi nisu imali nikakve veze sa njihovim stradanjem.