ON JE PROMENIO LICE SUBOTICE: savremena galerija, smeštena u gradskoj palati, neguje sećanje na arhitektu iz Apatina, Ferenca Rajhla
TEŠKO je prošetati Suboticom, a ne zastati zadivljen zdanjima Savremene galerije, Gradske biblioteke ili Gimnazije. Iako stilski različite, njihov "zajednički imenitelj" je arhitekta Ferenc Rajhl (1869-1960), koji je na severu Bačke boravio kratko, ali i dovoljno dugo da ostavi trajni pečat na izgled grada.
Foto: J. L.
Rajhl je, inače, rođeni Apatinac, koji je znanja i iskustva sticao u Budimpešti, a potom i u čitavoj Evropi. U Suboticu je došao 1895, a iduće godine oženio se Irmom Vargom, ćerkom jednog od tadašnjih gradskih senatora. I, do 1908. projektovao je niz objekata u duhu tada preovlađujuće eklektike: Pučku kasinu (danas Gradsku biblioteku), Gimnaziju, zgradu Austro-ugarske banke, crkvu u Bačkoj Topoli...
Međutim, u svoja dela postepeno je uvodio elemente secesije, koji se mogu videti na palati Međanski i Gradskoj kući u Apatinu, a - sa nepunih 35 godina - stvorio je svoje životno delo: jedinstvenu secesijsku Palatu Rajhl (1904), inspirisanu mađarskom varijantom pomenutog stila.
Oblikujući je prema svom ukusu i željama, razradio je njene planove do najsitnijih detalja - koristeći srce kao osnovni motiv - pa na ovoj palati više nije bilo ravnog platna fasade-kulise, iza kojeg se ređa uštogljeni niz prostorija. Ogroman otvor ulazne zone bio je veoma neuobičajen u lokalnoj arhitekturi, a sva raskoš zdanja ne ogleda se samo u njenoj specifičnoj spoljašnosti, već i unutrašnjem uređenju koje karakterišu gipsani reljefi, "žolnai" keramika iz Pečuja, kovano gvožđe, mozaicima od murano stakla iz Italije... Pored prostorija namenjenih samoj porodici, palata raspolaže balskom dvoranom, ženskim i salonom za pušenje, te salom za bilijar.
Ali, Ferenc Rajhl bio je i umetnik, i kolekcionar umetničkih predmeta, a urbana legenda kaže da je zaljubljeni arhitekta - tik uz porodični dom - napravio tajne odaje i prolaz koji je vodio do kuće njegove ljubavnice, "lepe Gutmanke"...
Iako je, istovremeno, imao svoju ciglanu i radio kao građevinski preduzimač, bio je opterećen velikim izdacima za izgradnju palate, pa je - samo četiri godine po useljenju u nju - bankrotirao. Palata mu je oduzeta, sav nameštaj i predmeti iz kuće prodati su na aukciji, a Rajhl se sa porodicom preselio u Segedin, gde je podigao čak četiri secesijske palate. Od 1912. živeo je u Budimpešti - pod imenom Bernhauzen-Rajhl - gde je projektovao i slikao, ali se više nije isticao svojim delima...
Od 1968, Rajhlova palata je dom subotičke Savremene galerije koja će, nizom aktivnosti, ove godine obeležiti 120 leta od nastanka i 155 godina od rođenja tvorca ovog velelepnog zdanja.
- Palata Ferenca Rajhla predstavlja svojevrsni legat i postavljanje venca je samo jedan od načina da se podsetimo njegovog sjajnog dela koje je ostavio svima nama. Ne samo Savremenoj galeriji, već i Subotici, pa i čitavoj Srbiji - kaže Viktorija Salma, direktorka pomenute ustanove kulture, najavljujući da će, do kraja godine, svakog meseca organizovati različite programe posvećene legendarnom arhitekti i njegovim delima.