PREDRAG NIKOLIĆ IZ SVRLJIGA, U MALENOJ RADIONICI, NEGUJE SVOJ STIL I ČUVA TRADICIJU Pekini opanci za sva vremena

Cenjen je, zato, u mnogim folklornim ansamblima, posebno u dijaspori, a u malenoj radionici, u centru varošice, između ostalog izrađuje i jedinstvene opanke - po svojim šarama.

- Novac mi je manje važan od želje da sačuvam tradiciju. Svaki komad je potpuno različit, jer ja pod ručnim radom podrazumevam da ne treba da liči na onaj prethodni, već da je autentičan - objašnjava majstor Peka, navodeći da u asortimanu ima šumadijski, vlaški, šopski ili "pertlaši" opanak, a popravlja i staru obuću, novčanike, kaiševe...

A, pre više od decenije, veli, baš niko nije hteo da mu prenese znanje, a samo jedan učitelj ga je, zapravo, najviše podstakao da radi i sam savlada zanat. Danas, samouki majstor u radionici čuva i neke od najstarijih primeraka tradicionalnog opanka, a najstariji su oni iz balkanskih ratova.

- Pojedine modele izrađujem od kože stare pola veka, pa ne izostaju nagrade za kvalitet. Iako su neki moji proizvodi zaštićeni sertifikatima, mnoge izrađujem po uzoru na one od pre Prvog svetskog rata, na isti način, od svinjske kože koja je štavljena na prirodan način... Nažalost, sve je manje i kožara, u Svrljigu je ostao još samo jedan, a od naslednika preminulih majstora ja sam otkupio repromaterijale i napravio bum na tržištu. Sada opanke šaljem svuda, od Amerike, do Australije - ponosan je Nikolić koji je zanat preneo na bratanca i sestrića, ali nije siguran da će oni krenuti njegovim putem.

Podseća i da je u svrljiškim selima, pre Drugog svetskog rata, svaka porodica imala svog majstora, odnosno člana porodice koji je izrađivao opanke, jer druge obuće - jednostavno - nije ni bilo.